Izvor: Danas, 19.Jan.2015, 23:58 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nagrada opasna po zdravlje
Beograd - „Pa, ne osećam se baš najbolje“, rekao je Filip David, ovogodišnji dobitnik NIN-ove nagrade za, kako se i očekivalo, zasluženo, „Kuću sećanja i zaborava“ (Laguna). To je najbolji roman objavljen 2014. na srpskom jeziku, a „Kako ste?“ je bilo prvo pitanje upućeno laueratu, koji je inače osvojio nagradu s četiri glasa žirija - Vladislave Gordić Petković, Jasmine Vrbavac, Miće Vujićića i Boža Koprivice.
Mihajlo Pantić je dao glas romanu „Sabo >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << je stao“ Ota Horvata (KC Novi Sad) „kao čovek koji sledi svoj čitalački doživljaj“ a ne kao „farmaceut“ ili da bi se njegovo mišljenje, kako je rekao, izdvojilo. On je čestitao Filipu Davidu, koga je inače prvi i preporučio za „uži izbor“, kao i Davidu Albahariju za „Životinsko carstvo“ (Čarobna knjiga ), treći roman iz finalne selekcije NIN priznanja.
„Hvala na pitanju, srpska proza je u odličnom stanju“, preduhitrio je uobičajena novinarska pitanja Pantić, a mnogo toga pametnog o nagrađenom romanu govorili su i ostali članovi žirija. Da je to „opominjuća knjiga“, „sugestivna studija zla u istoriji i čoveku“, knjiga o „pojedinačnoj hrabrosti“, „o neizrecivom“. Odlična u jezičkom, formalnom, i svakom drugom pogledu.
Laureat je bio koncizan. Zahvalio se žiriju , a posebno Igoru Mandiću, koji je prvi pročitao ono što je napisao i svojim komentarima pomogao mu da odbaci suvišno, doda ono čega u prvoj verziji nije bilo. „Ovoliko prisustvo ljudi svedoči o tome da je NIN-ova nagrada bitna jer je ona pre svega dobra za knjigu, ali opasna po zdravlje pisca“, kazao je Filip David. Odmah je i pojasnio svoju izjavu time da je ona potaknuta posledicama tenzija koje traju mesec dana od kada je obavljen uži, pa najuži izbor. „Evo, sad, stiže i nagrada“, rekao je dodavši da od tog trenutka knjiga ima svoj samostalni život. „Svaki čitalac joj daje neko novo značenje. Na kraju krajeva, pored ove nagrade koja ukazuje da knjiga postoji, čitaoci su ti koji određuju njenu sudbinu. Naravno, zahvalio bih se i pokrovitelju nagrade“, zaključio je David, koga su zatim saleteli predstavnici medija.
A pokrovitelj je Pošta Srbije - „deo srpske države, pismo, identitet - dobar spoj kada NIN proslavlja 80 godina postojanja a kuća koju predstavlja 175“, istakao je Milan Krkobabić.
Vladislava Gordić Petković, predsednica žirija kojoj upravo ističe četvorogodišnji mandat u ovom telu, bila je lucidna u svojim zapažanjima o nagrađenom romanu i šire istakavši da je on „umetnički dosledan, precizno osmišljen i superiorno napisan - roman egzinstencijalne jeze“. Potkrepila je to i citatom iz nagrađene knjige: „Trebalo bi izmisliti neki nov jezik, čist, neokaljan, koji bi imao jasnoću, dubinu, snagu, koji bi bio sposoban da izrazi prava osećanja. Takav jezik predstavljao bi najjaču odbranu od zla“. Gordićeva je pohvalila i Horvatov roman o privatnoj tragediji, pripovedačku doslednost Albaharija, čija se knjiga takođe bavi temom zla i preporučila 11 romana iz užeg izbora. Takođe, primetila je da njihov kvalitet, kao i brojnih od ukupno 170 pregledanih, govori o tome da srpska proza nije anemična kako joj se često spočitava, već da ima dobru krvnu sliku. Izvinila se na neophodnoj dozi patetike pošto se zahvalila članovima žirija s kojima je uživala radeći četiri godine, Draganu Jovićeviću, uredniku kulturne rubrike u NIN-u, i ovoj kući.
Božo Koprivica je između ostalog primetio da je u izvesnom smislu Davidova knjiga pisana u formi antičke tragedije, zato što govori o opasnosti bujajućeg fašizma u svetu, pa i ovde u Srbiji. Ovo je knjiga protiv zaborava o tome gde su šupe u kojima su ljudi streljani, Jajincima, Sajmištu. On je podvukao da Filip David pre svega govori i piše o pojedinačnoj hrabrosti koja može da se suprotstavi zlu. Prema njegovim rečima, opasnost od fašizma je sveprisutna. Oni koji kroje sudbinu u Evropi kao da izlaze iz Hitler Jungen šinjela i zato je ova knjiga opominjuća. „A nadam se da će stići i do navijača Partizana, pa da i mi kao i Zvezda pobedimo i u fudbalu i u košarci“, zaključio je Božo Koprivica.
