Izvor: Politika, 27.Sep.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nađi nežnost u snazi
INTERVJU
Jedno veliko ime iz sveta igre – Vladimir Vasiljev – sa ansamblom Baleta Narodnog pozorišta priprema "Don Kihota". Dosad ih je mnogo radio, onog prvog sa čuvenim ABT (Američkim baletskim teatrom) u njujorškom Metropolitenu, a svaka nova verzija bila je posebna, malkice drugačija od svih prethodnih, pa će tako biti i sa ovom beogradskom. Slavni vitez-lutalica, njegov štitonoša Sančo Pansa i ostalo društvo iz Servantesove Španije pojaviće se na našoj sceni 15. novembra >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << kao prva baletska premijera u teatru u sezoni 2007/08.
Sedimo na prepunoj terasi na četvrtom spratu Narodnog pozorišta. Jesenje sunce dobro je pripeklo, kao da bi i ono da (od)glumi – leto. Dva Bazila su za stolom: Vasiljev i njegov domaćin, direktor Baleta Konstantin Kostjukov. O gostu i njegovoj izuzetnoj karijeri, dugoj skoro pola veka, mnogo toga moglo bi se ispričati. Ali, u ovu nešto proširenu "ličnu kartu" upisaćemo samo: bio je igračka zvezda Boljšog teatra, baš kao i njegova supruga Jekaterina Maksimova, bio je i na čelu Baleta ove slavne kuće, ples i koreografije Vasiljeva viđene su na najvećim scenama sveta... Dom mu je u Rusiji, ali čitav svet kao da je njegova druga kuća.
Don Kihot vaš je čest "saputnik". Evo, sa njim ste i u Beogradu. Čime vas je osvojio ovaj junak baleta Ludviga Minkusa?
Još kao mlad igrač zavoleo sam Bazila, u stvari glavnog junaka baleta "Don Kihot". I danas sam u dilemi koju svoju rolu više volim: Bazila ili Spartaka iz istoimenog Hačaturijanovog baleta. Igrajući Bazila ja sam davno počeo da na sceni i u glavi kreiram svog "Don Kihota", koji će jednoga dana dočekati svetsku premijeru u njujorškom Metropolitenu. Posle su došli i drugi veliki gradovi, naravno i moja Moskva, i Boljšoj teatar. Ovaj balet posebno me je privukao svojom lirikom, jakim karakternim i polukarakternim igrama, komičnim rolama, čistom klasikom... Nije čudno što jedino "Don Kihot" i "Žizela" Adolfa Adama nisu nikada skidani sa baletskog repertoara u Rusiji.
Nama je, ipak, malo čudno: baleti dvojice stranaca gotovo vek i po su, bez prekida, na ruskim scenama. Zašto takav uspeh nisu doživeli i domaći kompozitori, autori takođe slavnih baletskih dela, pre svega Čajkovski i njegovo "Labudovo jezero"?
Nekad sam se i ja to upitao. I moj odgovor je: pomenuti baleti imaju tačan i jednostavan libreto. I – životan. Tu su i privlačne igre koje te predstave čine večnim. S tim što svaka generacija donosi nekakve svoje nove ideje i korekcije, upravo ono što i ja sa "Don Kihotom" činim. Što se "Labudovog jezera" tiče, to je jedna predivna muzika Čajkovskog, ali po meni je libreto prilično tanak.
I na davnoj svetskoj premijeri ovaj balet nije dočekan aplauzima...?
Ja mislim da dobre premijere nikad nije ni bilo. Izuzimam jedino genijalnu scenu labudova na jezeru, u koreografiji Lava Ivanova.
Vratimo se "Don Kihotu", verovatno vašoj najdražoj koreografiji?
To je samo vaš utisak. Moja najdraža koreografija uvek je ona koju trenutno radim. U tom slučaju u ovom času to bi zaista bio "Don Kihot". Ponoviće se to uskoro i u Rio de Žaneiru, gde iz Beograda putujem da i tamo postavim ovu predstavu. Ako bih baš morao da se odredim i kažem šta preferiram iz svog koreografskog opusa, to bi ipak bio jedan drugi naslov – "Romeo i Julija" Sergeja Prokofjeva. Inače, od tih mojih nekoliko "Kihota", rekao bih da mi je najdraži onaj kojeg sam postavio u Japanu. Uspešan je i zato što su njihovi igrači veoma radni, disciplinovani i veoma se trude da što bolje razumeju koreografske zamisli.
Kakvi su vaši utisci o beogradskim igračima?
Zadovoljan sam sa njima. Dobro nam ide, brzo i lepo radimo. Čini mi se kao da su se malo poželeli glumačkih rola.
Za Vas kažu da ste u svoje vreme dali jednu posebnu boju muškoj igri i bili u njenom fokusu. Čime ste to postigli?
Virtuoznost, tehnika, talenat, snaga... Da citiram one koji su tako o meni govorili i pisali. Moj muški način igre značio je i širinu – pokreta i osvojenog prostora. Ja bih tome dodao i smisao koji dajete svome telu. U snazi treba da postoji i nežnost. Lepo je kada igrač u snažnoj muškoj ruci oseti nežnost i toplinu ženske ruke. I to pokaže. Prava publika to prepoznaje na sceni i sa vama podeli taj lepi osećaj.
Vi sarađujete sa poznatim filmskim i operskim rediteljem Frankom Zefirelijem. Štaviše, vi ste i kolege. Kako biste predstavite tog manje poznatog Vladimira Vasiljeva?
Sa Zefirelijem sarađujem kao koreograf u operama koje režira. Lane smo u milanskoj Skali radili "Aidu". Bilo je takvih kreacija i u Rimskoj operi, u Veronskoj areni... U Boljšom sam, na primer, režirao "Travijatu". Oprobao sam se i kao filmski reditelj. U mom filmu "Fuete", priči o baletskom svetu, igrala je moja supruga Jekaterina Maksimova. Nadam se da će ne samo koreografija nego i mojih režija još biti. Glava mi je uvek puna ideja i planova. Pitanje je samo: kako sve to postići?
-----------------------------------------------------------
I deca u "Don Kihotu"
Veliki ansambl angažovan je na pripremi novog "Don Kihota", a glavna imena u tom poslu su: – Naslovni lik sprema Nenad Jeremić, Sanča Pansu – Svetozar Adamović, Kitri – Mila Dragičević i Ana Pavlović, Bazila – Jovan Veselinović i Jovica Begojev, Mercedes – Tamara Ivanović i Milica Jević, Toreadora – Milan Rus i Dejan Kolarov... Vladimir Vasiljev voli da u predstave uvodi i decu, pa će se na sceni naći i učenici Baletske škole "Lujo Davičo". Scenografiju radi Boris Maksimović, kostime Olga Mrđenović a dirigent je Johanes Harnajt – rekao nam je Konstantin Kostjukov.
[objavljeno: ]
