Izvor: Blic, 18.Maj.2008, 01:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nad kulturom je jaka senka autocenzure
Strah od agresije ulice, desničara, nacionalista, svakovrsne različitosti ili nepripadanja preovlađujućoj političkoj ideologiji, kod umetnika i uopšte učesnika u javnoj komunikaciji stvaraju specijalan oblik autocenzure koji nad našim društvom nadvija senku neslobode, kaže u intervjuu za "Blic nedelje" Milena Dragičević-Šešić
- Za iznošenje stava u koji verujemo, danas je u Srbiji potrebna velika hrabrost i odlučnost, što predstavlja kontinuitet zastrašivanja >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << svojstven političkim elitama u doba socijalizma u SFRJ, kada osim Milovana Đilasa skoro niko od intelektualaca nije javno, kritički dovodio u pitanje društvenu stvarnost. Zato je neophodno da ohrabrimo pre svega umetničku i intelektualnu javnost da odgovornije i konkretnije reaguje na začetak nametanja jednoumlja i ideološke tišine koja se već nekoliko meseci na mala vrata ustoličuje u javnom diskursu u Srbiji - kaže Milena Dragićević-Šešić, jedna od vodećih teoretičarki kulture i medija u Evropi, profesorka Univerziteta umetnosti u Beogradu i učesnica tribine "Umetnost je politika" koja je 10. maja u organizaciji grupe građana i građanki "Radnici u kulturi" održana u Muzeju 25. maj.
- Grupa RUK je konstatovala da je uvedeno vanredno stanje u savremenoj umetnosti u Srbiji. Politički prostor u umetnosti ukinut je napadom uličnih kleronacionalističkih grupa huligana na mlade kustoskinje jedne male galerije u Beogradu u kojoj je trebalo da se otvori izložba albanskih umetnika sa Kosova "Odstupanje - savremena umetnička scena Prištine". Mnoga priznata imena na našoj kulturnoj sceni reagovala su na taj događaj vajkanjem da "nije nije zgodno izazivati javnost takvim sadržajima", kao da je trenutak da nam ulica određuje šta ćemo da čitamo, slušamo i gledamo u galerijama, koncertnim dvoranama, bioskopima i pozorištima, muzejima. To je preslikani model mentalitetskog "specijaliteta" prebacivanja krivice u porodičnim odnosima kada muž pretuče ženu, a komšije i rodbina gunđaju kako je to opravdano jer ga je ona izazivala prebacivanjem televizijskog kanala ili slabo podgrejanim ručkom. Ako kulturna javnost prema upadu rulje u galerijski prostor nije u stanju da zauzme oštriji kritički stav, onda ona unapred autocenzuriše bilo kakav pokušaj slobodnog umetničkog delovanja u Srbiji.
n A koliko grube tranzicione okolnosti uslovljavaju produkciju umetničkih dela kod nas?
- Pravila finansiranja umetničkih projekata nisu prilagođena razvijanju umetničkog polja. Ako vi unapred morate da objasnite koje ciljeve ciljne grupe kojoj se delo obraća želite da objedinite i u kom vremenski ograničenom vremenu će delo nastajati, onda se umetničko izražavanje u velikoj meri industrijalizuje. Racionalno planiranje preuzima primat nad erupcijom umetničkih rešenja. Lako je predvideti koliko vremena vam treba da napravite 100 pari cipela, ali odsustvo fleksibilnosti za period u kojem nastaje pozorišna predstava rezultuje industrijskom produkcijom u kojoj su nemoguće značajne intervencije kojih se reditelj setio u poslednjem trenutku. Uniformnost kapitalističkih kontura produkcije na taj način tupi razmere talenata i originalnost koncepta umetnika. Niko od naših ekonomista ne sumnja u relevantnost kapitalizma kao društvenog uređenja. Na seminaru u Finskoj sam svojim kolegama objašnjavala koliko je besmisleno stvaranje kulturne politike na isključivom pravilu plaćanja autorskih prava jer je bilo besmisleno za prosperitet civilizacije da su svi Gutenbergu ili Ćirilu i Metodiju u njihovoj epohi plaćali autorska prava. Danas je opismenjavanje uslovljeno količinom novca koji posedujete, jer ne postoji drugi način na koji bi vam softveri bili dostupni. Ideja progresa o smanjivanju razlika među ljudima i civilizacijskom progresu je u ovakvom svetu prošlost.
n Koliko univerzitet svojim programima hrabri i motiviše studente na kritičko mišljenje?
- Univerzitet i polje umetnosti, uz neke medije, jedini su garanti slobode izražavanja u jednom društvu. U osnovnom obrazovanju postoji prećutno ograničavanje slobode jer vi učite maloletne osobe, dok je dužnost univerziteta da studente, osim na sticanje znanja i veština, motiviše na sumnju prema svakoj zadatosti i autoritarnom mišljenju. Nažalost, na nekim katedrama profesori na prek i direktan način zabranjuju bilo kakav komentar ideoloških obrazaca u koje i privatno i profesionalno veruju, pa se studenti ne bi li ikad položili takve ispite sklanjaju od bilo kakve intelektualne konfrontacije sa svojim predavačima.
Biljana Srbljanović
Logičan sled višegodišnjeg političkog angažmana kroz hrabro iznošenje stavova, političkih i intelektualnih ideja, bila je kandidatura Biljane Srbljanović za mesto gradonačelnika Beograda. Iz udobne pozicije ciničnog kritičara javnosti u kojoj se baškare mnogi intelektualci u Srbiji, Biljana je iskoračila u socijalni angažman u kojem će joj možda biti dostupan alat za konkretne promene u društvu. Napravila je dosledan i svesno antikarijeristički politički angažman koji bi je eventualno doveo u situaciju da zaštiti ljudska prava i demistifikuje korupciju političke oligarhije u Beogradu.
