Izvor: Politika, 27.Apr.2015, 22:04   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Mrožekov „Tango” je prava glumačka muka

Kada sam prvi put čitao delo, delovalo mi je kao paradigma „Hamleta”, kaže Dejan Dedić, glumac Ateljea 212 pred sutrašnju premijeru

Raznorazne Mrožekove zamke, koje je ovaj poljski tvorac apsurda i groteske filozofski „upakovao” u drami „Tango”, beogradska publika imaće priliku premijerno da vidi u sredu uveče, 29. aprila u 20 časova na sceni „Mira Trailović” Ateljea 212, u režiji Filipa Grinvalda. Drama „Tango” bavi se generacijskim jazom u savremenom >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << svetu u kojem je sistem vrednosti rasturen, a da novi nije ni stvoren. Delo je preveo Đorđe Živadinović, dramaturg je Jelena Mijović, scenograf Vladimir Pavlović, a kostimograf Maja Mirković.

Glumačkoj ekipi u kojoj su Branka Petrić, Branislav Zeremski, Boris Komnenić, Branka Šelić, Dejan Dedić, Jovana Stojiljković i Nenad Ćirić pripao je nimalo lak zadatak da na sceni iznesu kompleksne Mrožekove junake i njihove životne situacije koje se možda najbolje mogle opisati rečju: zbunjenost.

Slavomir Mrožek napisao je 1964. godine dramu „Tango” u čijem centru je Artur, tumači ga Dejan Dedić, koji može da bude „pročitan” i kao reminiscencija na Hamleta, a koji tokom dramskog zapleta započinje grčevitu borbu ne bi li doveo stvari u red u svetu koji je postao groteskno mesto.

– Kada sam prvi put čitao delo, delovalo mi je kao paradigma „Hamleta”. Budući da mi je bila želja da igram ovog Šekspirovog junaka na prvi poziv bio sam oduševljen, međutim, kako ulazite u proces shvatate da to nije tako, jer je Mrožek napisao gotovo oksimorone. Kada čitate „Tango”, priča deluje uzbudljivo samo je jako komplikovana za raščlanjivanje. Činjenica jeste da je delo jako savremeno jer govori o vremenu u kojem su stariji, odnosno, očevi i majke, dakle srednja generacija prilično umorni od celokupne borbe i ustupaju mesto novim generacijama – kaže Dejan Dedić.

– Neka avangarda se gasi, dolazi novo vreme koje je konzervativnije u odnosu na ono na koje su oni navikli. I njihova deca su mnogo konzervativnija nego što su oni bili. U tome leži celokupan sukob, jer „Tango” je u svojoj suštini porodična drama o neslaganju unutar jedne porodice. Priča o tome da mladi ljudi danas imaju mnogo energije, kao da imate dobar auto koji ima sve kvalitete, ali turira u mestu i nikako da krene, a motor radi na šest hiljada obrtaja – dodaje Dedić.

Branka Šelić tumači majku Eleonoru, predstavnicu roditelja koji su svojom pobunom osvojili sve slobode.

– Oni žive u svetu gde je sve dozvoljeno i ogrezli su u tome, a mi pokušavao da uhvatimo neuhvatljivog Mrožeka sa svojim idejama. Da ga nekako pretočimo u igru i da proživimo zamke nekih krajnosti pobune: šta ona rađa i kako dolazi do razrešenja. Ono što se možda negde nazire i što Mrožekovi likovi brane jeste ljubav. Mrožek je jako težak za igru, jer on u sebi ima zapravo sve, a vi kao glumac ne smete da igrate neki prirodni realistički postupak jer ne može da zaživi kao nešto životno. Tako da je tu glumačka muka – kaže Branka Šelić.

Iskusni Nenad Ćirić na svojstven način tumači i svog Edeka.

– Pogledao sam nekoliko verzija izuzetno zahtevnog Mrožekovog „Tanga”. Problematično je uhvatiti piščevu nit budući da se iz samo nekoliko autorovih rečenica žanrovski stvar menja od dramskog, komedijskog, grotesknog, farse, tragedije... – objašnjava Ćirić, dok Branka Petrić koja tumači Evgeniju prebira po sećanju i priča kako još uvek pamti Nevenku Urbanovu sa kojom i kakvom veštinom je igrala u ovom komadu pre mnogo godina na sceni JDP-a. Tu je ljupka mlada glumica Jovana Stojiljković koja tumači vernicu Alu. Mrožekove zamke ipak nisu je zbunile. Odlučno nam je rekla da je u svom ličnom životu gleda na ljubav i život mnogo pozitivnije, svesna, kako kaže, da je Mrožek želeo u svom delu da pokaže negativnu stranu života kako bi publika videla na šta treba da obratiti pažnju kako bi drugačije gledala na ljubav.

Nastavak na Politika...

DobreVesti.rs: Dan Venecuele u Visokoj turističkoj školi