Izvor: B92, 19.Maj.2012, 15:20   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Mreža interesa ugrožava pozorište

Umetnički nivo u našem pozorištu ozbiljno je ugrožen komercijalizacijom i "umrežavanjem” po principu interesa, smatra selektorka Sterijinog pozorja Ksenija Radulović.

Na programu Pozorja, koje počinje 25. maja u Novom Sadu, videće se "prilično veliki estetski raspon, od jednog tradicionalnog ''Bunara'' do predstave ''Radnici umiru pevajući'', međutim, selekcija je zasnovana pretežno na novim savremenim estetikama", najavila je ona.
>> Pročitaj celu vest na sajtu B92 <<
"Kada tokom sezone imate niz ansambl predstava tradicionalnog prosedea koje nisu, uprkos očekivanjima, rezultovale visokim umetničkim dometima, a na drugoj strani se nekoliko autora mlađe ili srednje generacije sa predstavama novih estetika izdvojilo po umetničkim kvalitetima, onda je logično da se veći deo programa zasnuje upravo na tome", rekla je ona.

Dodala je da je na dobitku svaki selektor koji ima mogućnost da promoviše nove estetike. Za njen izbor predstava za Pozorje čule su se ocene da je hrabar, ali i kritike da je suviše alternativan.

"Poistovećivati nove estetike sa pojmom alternative naprosto je deplasirano. Iza toga ne stoji ništa osim nekih partikularnih interesa", smatra Radulović. "Mi smo pojam alternative koristili na jedan način 80-tih, delimično i 90-tih godina, a 2012. se priroda savremene umetnosti do te mere promenila da se više ne može govoriti ni o mejnstrimu, ni o alternativi u klasičnom značenju te reči.”

POGLEDAJTE DETALJAN PROGRAM OVOGODIŠNJEG "STERIJINOG POZORJA"

Na pitanje kako se naš teatar nosi sa trendom estradizacije, odgovorila je da delimično odoleva, ali od trenda ogoljene estradizacije, koja je često vezana za privatne pozorišne modele.

"Protiv toga nemam ništa, jer nisu u pitanju budžetska sredstva, niti nešto vezano za strategije kulturne politike. Neuporedivo je značajniji i dugoročno opasniji trend ogoljene komercijalizacije budžetskih pozorišta. Komercijalizacija ne može da bude jedini i vrhovni cilj jednog budžetskog pozorišta."

KOKAN MLADENOVIĆ: "POZORIŠTU TREBA VIŠE DOBRIH MENADŽERA"

Što se tiče stanja u našim pozorištima sa smanjenim budžetima, primetila je da "kriza čini svoje i ne bi bilo logično da se ona ne primećuje".

"Ove sezone može se govoriti o delimičnom smanjenju obima produkcije i o, uslovno rečeno, predkolapsnom stanju. Sudeći prema situaciji u društvu i privredi, nije nelogično da će kriza biti još dublja naredne sezone", rekla je ona.

Bitan novi produkcijski model, kako je dodala, jesu koprodukcije institucija sa raznim fondacijama, što je odlično ukoliko su rezultat predstave koje su umetnički kvalitetne, a ove sezone je takvih bilo i neke su u selekciji Pozorja.

Raduloviće je takođe i direktorka Muzeja pozorišne umetnosti Srbije, koji je jedna od najmanjih republičkih ustanova kulture, a ima i jedan od najmanjih budžeta. Kao kapitalan projekat Muzeja navela je digitalizaciju celokupne pozorišne građe i svih repertoara u Srbiji. Muzej pozorišne umetnosti učestvuje od početka u "Noći muzeja", ovoga puta sa izložbom o velikoj glumici Oliveri Marković.

"Pored izložbenih eksponata, publika će moći da vidi njene čuvene filmove ''Majstori, majstori'' i ''Ledi Magbet'', a imaćemo i izbor popularnih pesama u njenoj interpretaciji", najavila je Radulović.

Nastavak na B92...