Izvor: B92, Tanjug, 04.Jul.2009, 13:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Momčilović: Ljubav je najvažnija
Reditelj i scenarista Miroslav Momčilović, čiji je novi film "Čekaj me, ja sigurno neću doći” mozaik od nekoliko isprepletenih ljubavnih priča, izjavio je danas Tanjugu da "smatra da je ljubav najvažnija stvar na svetu”.
"Bez obzira na sve društvene okolnosti, ljubav je nešto što se najviše tiče ljudi. Mislim da se čovek u životu ni oko čega toliko ne 'iscima', kako kažu današnji klinci, kao oko ljubavi”, rekao je Momčilović. On je primetio >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << da film, čija se radnja dešava u sadašnje vreme na Novom Beogradu, "ima I neke blage aluzije na tranziciju, ali to je negde u trećem planu”. Na pitanje o inspiraciji za priču, odgovorio je da je imao "svoje lične razloge" za ovaj film, a koristio je I iskustva prijatelja. "Kada se neko zaljubi ili kada je ostavljen, to su dva ekstrema u ljubavi koje čovek najintenzivnije preživljava. Plus na životnoj sinusoidi kada se zaljubi I minus kada je ostavljen predstavljaju trenutke u kojima čovek nije u stanju da razmišlja ni o čemu drugom. Tada mu nije bitno da li je treći svetski rat, da li je olimpijada, da li je zemlja u razvoju ili u tranziciji. Jednostavno, on sve to uopšte ne registruje”, izjavio je Momčilović.
Prema njegovom mišljenju, "čovek koji raskine ljubavnu vezu I pet minuta nakon toga sedne u auto da vozi, opasniji je u saobraćaju nego neko ko se napio, takvo je to stanje svesti”.
U ovom filmu, kao što se da naslutiti iz naslova, nema hepienda.
"Čuvao sam se toga da pravim srećnu ili nesrećnu ljubavnu priču. Ljubav je mnogo kompleksnija stvar od toga i nije njen 'zadatak' da donosi sreću ili nesreću, što su uostalom relativne kategorije. Kad neko kaže da ima srećnu ljubavnu priču, meni to deluje kao jeftina melodrama. Ljubav je nešto što zahteva intenzivan emotivni angažman, ona je davanje, od nje se malo šta dobije”, istakao je autor.
Likove u ovom filmu uverljivo tumači dobro odabrana glumačka ekipa u kojoj su Gordan Kičić, Milica Mihailović, Miloš Samolov, Mirjana Karanović, Petar Božović, Branislav Trifunović, Vanja Ejdus, Jelena Đokić"
Na premijeri, prošlog meseca na festivalu u Novom Sadu, film je dobio nagradu žirija za scenario I nagradu kritike Fipresci, a sinoć je na otvaranju festivala u Sopotu pozdravljen ovacijama mnogobrojne publike.
Uprkos tome, Momčilović kao producent sa svojom kućom "Brigada d.o.o" još uvek nema ugovor sa nekim od distributera.
"Situacija sa bioskopima je tako tužna da se već pomalo i obesmišljava ta institucija distributera, jer u Beogradu radi samo pet bioskopa, a pri tom njihova poseta čini čak 90 procenata gledanosti u celoj Srbiji”, ukazao je Momčilović.
On je primetio da je divno što film putuje po festivalima, ali da je ipak lepše kada ga vidi 200.000 ljudi u bioskopima.
"Od toga sam se oprostio, mada imam neku drugu vrstu satisfakcije kao autor jer ljudi sada gledaju film na internetu”, rekao je on, dodajući da su tu i "pirati”, što jeste negativna pojava, ali "priznajem da mi je draže da se film gleda i tako nego nikako”.
Momčilović je ocenio da "domaći distributeri koji još uvek rade ništa ne rizikuju u vezi sa domaćim filmom”. "U tome i jeste problem, oni očekuje da sve rizikuje samo producent”, rekao je on, ističući da je "Brigada” sama snimila ovaj film, sa sredstvima sa konkursa Ministarstva kulture Srbije i Sekretarijata za kulturu Beograda.
"Pokušaćemo sami da organizujemo i prikazivanje, kroz direktni kontakt sa bioskopima. Ponudićemo film i predložiti da delimo novac od karata”, izjavio je on i najavio bioskopsku premijeru na jesen, posle sezone festivala.
"Naravno, bolje je da se ima specijalizovani posrednik kao što je distributer, ali vremena se menjaju i treba se prilagođavati. U situaciji kada se već i 40.000 gledalaca smatra za jako dobru posetu, mora da se napravi neka redukcija. Potrebno je bar 200-300.000 gledalaca po filmu da bi bilo mesta za sve u tom lancu ishrane”, zaključio je Momčilović.
