Izvor: Studio B, 20.Dec.2015, 11:49 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Moda srpske elite 1804-1918" u Kući kralja Petra
U Kući kralja Petra Prvog na Senjaku u ponedeljak biće otvorena izložba "Moda srpske elite 1804-1918", čiji je autor Vladimir Anđelković.
Na njoj će biti izloženo dvestotinak fotografija, reprodukcija slika i grafika na kojima su poznate ličnosti i scene iz društvenog života sa ciljem da posetiocima približe uticaje koju su formirali modni ukus viđenih Srba i Srpkinja od Prvog srpskog ustanka do kraja Drugog svetskog rata i predstave modne ikone tog vremena.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Studio B <<
Ovu foto-dokumentarnu izložbu pratiće i katalog sa istim naslovom, a sve skupa, prema rečima autora Vladimira Anđelkovića, to će biti "fascinantna priča o našoj prošlosti i usponu srpskog građanskog društva u 19. veku". Izložbu, čiji su organizatori Kuća kralja Petra Prvog i Centra za istraživanje digitalne kulture, a koja će trajati do 5. januara otvoriće istoričar umetnosti, pripovedač, romanopisac i esejista Laura Barna.
Njen novi roman "Crveni presek" za nepunih mesec dana - između dve beogradske promocije - krajem novembra u Kući kralja Petra Prvog na Senjaku i tokom ove nedelje u Klubu knjižari Službenog glasnika ušao je u uži izbor za Vitalovu nagradu "Zlatni suncokret".
- Do sada mi se nije dogodilo da budem u vidokrugu ove nagrade. Bilo mi je zaista iznenađenje da je moj roman ušao u uži izbor - prvih 10 od 150 knjiga koliko je razmatrano. Koliko god neki pisce tvrde da im nagrade ne znače ništa, meni znače, kao i ulasci u šire i uže izbore, tako da je ovo prijatno iznenađenje. Roman je krenuo u život i čini mi se da je privukao širi čitalački krug i da čitaoci reaguju strastvenije i jače na "Crveni presek" nego na moje prethodne knjige. Ovaj roman je, izgleda, pun pogodak - jer taj "crveni presek" nije samo u mojoj knjizi, nego presek u mom ličnom životu i literaturi - kaže za Danas Laura Barna.
Roman "Crveni presek", čiji je izdavač Službeni glasnik, posvećen je slikaru Kosti Miličeviću (1877-1920), najvećem srpskom impresionisti, nastanku njegove slike Vido, ostrvo smrti iz 1919, koja je stradala u nemačkom bombardovanju tokom Drugog svetskog rata, ali i delo o pisanju romana i potrazi za građom o tragičnoj sudbini jednog od najzaslužnijih slikara srpskog umetničkog eksperimenta.
