Izvor: Blic, 21.Dec.2005, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mnogo je zla, Sančo!
Mnogo je zla, Sančo!
U omanjoj prostoriji nadomak velike scene u 'Madlenijanumu' između scenografskih elemenata, dve figure konja, zanimljivog kovčega (scenografa Jasne Dragović) stoje Dragan Jovanović (Don Kihot) i Petar Kralj (Sančo Pansa) i provežbavaju delove teksta. Nedaleko od njih, za velikim stolom nekoliko ljudi uposlenih oko zahtevnih kostima, šminkeri, rekviziteri... Tu su i mačevi, šlemovi, oklopi. Sve je spremno za prvu kostimsku probu. Stižu i fotografi >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << koji će ovekovečiti kostimirane poznate glumce za budući plakat predstave Migela de Servantesa 'Don Kihot', dramatizacija Mihail Bulgakov, u režiji Dragana Jovanovića koji igra i naslovnu ulogu.
I dok mu se sprema odora, Jovanović ponavlja repliku: 'Moj cilj je sveti - svima načiniti dobro i nikome ne naneti zlo', a zatim onu koja dolazi negde na kraju i u kojoj se, već ranjen, obraća svom vernom saputniku: 'U svetu je mnogo zla Sančo, ali od zarobljeništva nema goreg.'
Govoreći za 'Blic' o tome kako je rediteljski postavio predstavu, Jovanović kaže: 'Mi smo pozorišna trupa koja radi predstavu ‘Don Kihot’ i svi se, osim što igraju po više uloga, bave i drugim pozorišnim poslovima - rekvizitom, dekorom... Reč je, dakle, o tzv. totalnom pozorištu.' Komentarišući činjenicu da je Servantes 'Kihota', između ostalog, pisao i kao parodiju na viteške romane, a da je danas svakovrsno negiranje viteštva manje-više uobičajeno, Jovanović kaže: 'Moj osnovni motiv za rad na ovoj predstavi i jeste potcrtavanje tih nekih stvari koje nedostaju ovom našem svetu i životu, kao što je viteštvo, moral... A za jubilej, odnosno za 400. godišnjicu od pojavljivanja ovog Servantesovog romana saznao sam kasnije. Eto, uklopilo se.'
Po Jovanovićevim rečima, biće to, u žanrovskom smislu, tragikomedija: 'Trebalo bi da bude i smeha, a muke su ionako neminovne.'
Na poziv garderoberke reditelj i glavni glumac odlazi da obuče kostim. Ubrzo se vraća kostimiran govoreći kako bi, zbog mača, uz kaiš trebalo staviti plastičnu cev. 'Okej je kad ga izvlačim, ali kad treba da ga vratim, treba mi tri dana.' Začu se prigušen smeh kao i nekoliko puta potom kada je Gagi u svom maniru, uz njegove karakteristične izraze lica, komentarisao delove kostima. Poigravajući se s neobičnim šeširom i tražeći najpogodniji položaj mača, šepurio se pred velikim ogledalom. Nedugo zatim priđoše garderoberi i krenuše da mu stavljaju pozamašne oklope na ramena.
'Lele...', začu se Pera Kralj koji je upravo ušao obučen u kostim kome je očigledno trebalo još malo dorade (pantalone su mu bile velike). 'Šta li ti je to' (mislio je na oklop), izusti Kralj šaljivo i dodade: 'A, to ću ja da ti stavljam u predstavi... Ma, nemoj da brineš. Eheee, igrao sam ja Garderobera. Znam ja kako se to radi...', reče Pera i izazva smeh. 'Pa, jesam, igrao sam... I on ti je neka vrsta Sanča Pansa. I to kakva!' Pričao je zatim ovaj doajen našeg glumišta za 'Blic' kako je lepo raditi kad ljudi jedni drugima veruju, govorio da i u životu ima i Don Kihota i Sanča Pansi samo ih valja prepoznati, kazivao kako se pozorištem brani lepota...
'Kako su dobre Gagijeve čizme... čoveče', dobaci organizatorka Tanja dok se glavni junak, menjajući svoje čuvene izraze lica, šetkao u kostimu. 'A, tek šešir!', odvrati Gagi značajno: 'Mogao bih s njim i s neba da padnem i ništa mi ne bi bilo.'
'I da mi odande doneseš sedmicu na lotou', tiho dobaci neko a zatim promrmlja: 'Kakva bi to sila od Don Kihota bila.'
Priča o borbi sa vetrenjačama je, svi se slažu, na svoj način paradigmatična i za ovo vreme. Danas, vele, postoji kao sinonim za teško istrajavanje u ime (ne)ostvarljivih ideala, čak i kad su oni nešto što bi trebalo da se podrazumeva, poput morala ili pravičnosti. Tatjana Nježić
