Izvor: Blic, 28.Sep.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mlaćenje prazne slame
Mlaćenje prazne slame
U našem jeziku ima izreka koje svakodnevno upotrebljavamo a ne pitamo otkuda potiču. Mnoge su iz života seljana, a ostale su u jeziku varošana evo već nekoliko generacija. Smejati se kao lud na brašno, stavljati kočeve u točkove, trčati pred rudu, upregnuti u kola, pritegnuti dizgine, ne praviti razliku između žabe i babe, ići po jajima – sve asocijacije zemljoradnika. Jedan od najslikovitijih izraza je svakako: mlatiti praznu slamu. Nekada se >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << pšenično zrno izdvajalo iz klasa mlatilicom. A zaista je uzaludno pokušati izdvojiti zrno pšenice iz već izmlaćenog klasa koji je time postao slama. Izraz se upotrebljava kad neko govori prazno. Čim postoji taj izraz, znači da mlaćenja prazne slame ima u našem narodu i da ga je on uočio.
Kod nas se mnogo mlati prazna slama. Naročito je mlatimo mi pisci kolumna kad nemamo neku pravu ideju pa cedimo suvu drenovinu. Evo još jednog ruralnog izraza!
Tako sve češće čitamo komentare o događajima koje komentator nije video, propuste koji nisu dostojni pažnje, festivale koje neko nije pratio, nagrade za knjige koje kolumnist nije čitao, filmove koje nije pogledao, izložbe koje nije video, pojedince na položaju koji taj položaj više nemaju.
Samo je nešto gore. Neko izmisli neki propust, događaj, 'činjenicu' i onda je mirno, sa rukama u džepovima komentariše. To već nije mlaćenje prazne slame, to je podlost, nepoštenje, za šta nema izraza zaostalog iz naše daleke prošlosti. Toliko je to nezamislivo da nije bilo reči da se opiše i žigoše. A to nije mlaćenje prazne slame.
Možda je ovo moje jadikovanje mlaćenje prazne slame, jer to o čemu pišem toliko je uhvatilo korena da nema nade da se iskoreni, da se može podvesti pod dobri, stari izraz naših predaka.
