Izvor: Politika, 25.Feb.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mi se ne rugamo nikome
Svako ima pravo na svoju Vojvodinu i svog Steriju. Ovo je naše viđenje, tvrdi reditelj Jagoš Marković, reditelj "Pokondirene tikve"
"Pokondirena tikva" Jovana Sterije Popovića u režiji Jagoša Markovića biće premijerno izvedena na Velikoj sceni Narodnog pozorišta u Beogradu, u utorak, 27. februara.
Dramaturg je Molina Udovički-Fotez, scenograf Boris Maksimović, kostimograf Božana Jovanović.
Poznati reditelj je okupio zanimljivu glumačku ekipu koja je, kaže, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << "vrlo specifična, aristokratska, duša im je lepo vaspitana i nismo slučajno pravili ovu podelu".
"Marković je u šnajderaju. Probaju Olgin kostim", saznajemo od pristiglih članova ekipe koja u ranim poslepodnevnim satima ima probu. Mihailo Lađevac došao je prvi. Voli, kaže, da na miru pređe tekst. Lađevac tumači lik Jovana, šegrta.
Atmosfera u sali se menja dolaskom temperamentnog Jagoša Markovića. "Dajte mi da pijem vode. Probajte tekst, a posle toga da vas vidim sve u šnajderaju. Teško mi je da se koncentrišem, jer glumci prolaze tekst", kaže reditelj.
Probe koje vodi Jagoš Marković su predstava za sebe. Prati ih smeh, duhoviti komentari, ali i veliki rad.
– Od podele smo krenuli. Već smo puno uradili. Ne možete Steriju koji je gorak, bolan, duhovit, pun vitalnosti, pun svega što život ima, da radite bez visokog rafinmana. Svako ima pravo na svoju Vojvodinu i svog Steriju. Ovo je naše viđenje. On je bliži Čehovu, Vojvodina mi je uvek bila mnogo bliža ruskoj stepi, tu su ti salaši. Radio sam u Somboru i video taj nivo lepog načina življenja. Te Čehovljeve spahiluke i tu, "moju" Vojvodinu imao sam sreću da nađem u Steriji – kaže Jagoš Marković.
– Učim svaki dan, dodaje, od te Feme, kako se bori za bolji život. Odavno smo naučili da preživljavamo, jer i pacov preživi, i to nije bilo u prvom planu. Moja obaveza je bila da sačuvam crvenu nit duhovnosti. Znam da kada se radi "Pokondirena tikva" svi očekuju da se malo rugamo. Mi se ne rugamo nikome, i nije nam potreba. Mislim da je teatar ozbiljnija stvar. Tu smo da proslavimo život, ali koji život? Život koji, zapravo, želim sebi, koji želimo svima.
Reditelj Marković istovremeno razgovara sa nama, ali motri na ekipu: "Od ove Olge ne mogu ni da se koncentrišem", kaže, a onda – "nemoj me slikati iz tog ugla", dobacuje fotoreporteru. "Ne mogu bez Moline. Pitajte nešto nju..."
– Nema velikih intervencija na tekstu, vrlo se poštuje Sterija, ali ima intervencija u smislu vremena. Svi glumci su tokom cele predstave na sceni, u svakom trenutku znamo šta se događa sa svim junacima. Nismo ništa dodavali, samo smo ritam prilagodili našem vremenu – kaže nam Molina Udovički-Fotez.
Ekipa užurbana: Olga Odanović tumači Femu. Tvrdi da je kostim odličan, urađen sa merom, neutralan, baš onakav kako treba da bude... Aleksandru Nikolić zatičemo u neobičnoj situaciji. Marković joj tapira kosu, odnosno pravi frizuru baš onakvu kakva će biti na premijeri. Ona tumači Saru koja je, kaže, u Jagoševoj koncepciji: "vesela, optimistična, dobra, razigrana, ekscentrična".
Darko Tomović ima problem druge vrste. Božana Jovanović insistira da nosi čizme ali Jagoš ne dozvoljava jer hoće da razbije mačo balkanski stil. Tomoviću je poveren lik Feminog brata Mitra.
– Lađevac, zašto si se podšišao, trebalo je da pitaš reditelja. Moraš da imaš kovrdže kao gusar..., obraćao se Jagoš Marković mladom glumcu koji je za to vreme neumorno ponavljao tekst sa partnerkom Olgom Odanović. Branislav Tomašević uzima gitaru, svira i peva... Igra Vasilija. Zanimljiv je lik, kaže, oličenje dobrote, čistote, ljubavi i svega onoga što nam nedostaje. U podeli su i: Hana Jovčić, Jelena Helc, Aleksandar Srećković.
Borka Trebješanin
[objavljeno: 25.02.2007.]
