Izvor: Politika, 03.Maj.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Metropoliten muzej izlaže ukradeni eksponat
Muzej Srema će, verovatno, zahtevati da mu se vrati antička srebrna kopča, ukradena osamdesetih godina iz Arheološkog instituta u Beogradu
Sremska Mitrovica – U senci afere o zlatnom avarskom pojasu, jedan drugi slučaj sazrevao je u ne manje atraktivnu priču o sudbini kulturnog blaga iz antičkog Sirmijuma. Priča će, verovatno uskoro, preći u formalni postupak čiji ishod ne mora da bude pozitivan za Sremsku Mitrovicu. Sedamdesetih godina u sistematskim istraživanjima >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Sirmijuma, odnosno njegovog dela na mačvanskoj obali Save, u ženskom grobu iz perioda Seobe naroda pronađena je srebrna kopča velike kulturne vrednosti. Tim veće zbog oskudne sreće u pronalaženju antičkog nakita izuzetnog kvaliteta prilikom sistematskih istraživanja Sirmijuma. Kopča je iz groba broj 149 praktično odmah odnesena u Arheološki institut u Beogradu, na čišćenje i naučnu obradu. Arheolog Muzeja Srema Pavle Jovanović seća se da je eksponat izazvao veliko uzbuđenje.
– Ja ga nisam ni video, jer je zajedno sa drugim eksponatima iz grobova u Mačvanskoj Mitrovici odnesen u Arheološki institut. Ranih osamdesetih godina saznali smo da je srebrna kopča nestala. Ne sećam se da je njen nestanak izazvao neke burnije reakcije – kaže Jovanović. – Muzej Srema nije ga ni inventarisao, sve što imamo od njega je stručni rad Slavenke Ercegović-Pavlović, objavljen u četvrtom broju edicije "Sirmijum". Trebalo bi da je to dovoljno da ga smatramo našim.
Srebrna kopča ukradena je ranih osamdesetih godina iz Arheološkog instituta na način koji nije razjašnjen. Kad je bila skoro i zaboravljena, arheolog svetskog glasa Atila Kiš, sada već pokojni, javio je Arheološkom institutu da je srebrna kopča iz Mačvanske Mitrovice uvrštena u reprezentativni katalog Metropoliten muzeja u Njujorku.
– Kako je kopča, na našu sreću, publikovana u cenjenoj ediciji jasno je da Metropoliten muzej nije smeo da je kupi – kaže poznati arheolog dr Ivana Popović iz Arheološkog instituta, jedan od rukovodilaca poslednjih istraživanja Sirmijuma. – Narodni muzej u Beogradu uputio je primedbu njujorškom muzeju u vezi sa kopčom, ali nije stigao nikakav odgovor.
Direktor Muzeja Srema Nikola Stokanović kaže da će njegova ustanova verovatno službeno tražiti da se eksponat vrati iz Njujorka u Sremsku Mitrovicu.
– Ne mogu da prognoziram rezultat takvog zahteva, ali znam da bismo u svojim očima bili neodgovorni ako se prosto pomirimo sa ovom krađom. Ne menja stvar to što je prošlo više od dvadeset godina. Ne zaboravimo da su kolonijalne sile već vraćale kulturno blago "legalno oteto" od pokorenih naroda, pa zašto ne bi jedan od najuglednijih muzeja na svetu vratio eksponat tamo gde mu je mesto. Publikacija "Sirmijum" broj 4 može da im dokaže da je eksponat ukraden, i da su pogrešili prilikom njegovog otkupa.
Slavenka Ercegović-Pavlović u pomenutoj publikaciji datovala je srebrnu kopču u prvu polovinu šestog stoleća. Nije bila sigurna da li je pripadala Istočnim Gotima ili Gepidima. Izlivena pojasna kopča sa ornamentom gusto komponovane spiralne vitice, izrađenim kvalitetnim rovašenjem, karakteristična je i za jedan i za drugi narod. Ovakav nakit izrađivale su kasnoantičke zlatarske radionice u panonskim urbanim centrima u petom stoleću po narudžbinama istočnogermanskog vladajućeg sloja. Srebrna kopča mogla je da pripada dami iz gepidskog ili istočnogotskog vladajućeg sloja.
Dragorad Dragičević
[objavljeno: 03.05.2007.]
