Izvor: B92, 29.Avg.2018, 08:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Medenica: U programu Bitefa pratimo propadanje sveta
Program 52. Bitef festivala, koji će biti održan od 13. do 22. septembra, umetnički i politički je provokativan, pošto izabrane predstave obrađuju teme savremene Evrope i sveta, koji se kreće u veoma lošem pravcu, kaže umetnički direktor Ivan Medenica.
Fenomeni, koje u tamatskoj liniji pokreću predstave u glavnom programu, jesu rast esktremne desnice, autoritarni poreci, ksenofobija, a sve to, kako skreće pažnju Medenica, pokazuje da svet zaista više nije dobro mesto.
>> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << />
"Mi ne želimo da budemo katastrofični, ali umetnost, kakvu je Bitef oduvek promovisao, treba da nas pokreće na razmišljanje, kritičko mišljenje i možda u nekom konačnom ishodištu na akciju. Tematska linija se kreće od društvene krize, urušavanja savremenih demokratija pod naletom desnog populizma i metaforički možemo govoriti o kataklizmi u najavi pa kulminacija tog dela programa biće estonska predstava "Prljavština" koja jeste komična, vizuelno izuzetno atraktivna, fizički jako artikulisana metafora sveta uoči katastrofe ili doslovno sveta koji se valja u blatu", objasnio je Medenica u intervjuu Tanjugu.
U drugoj polovini festivala tematski fokus se pomera ka fenomenu individualnog nestanka, te se tri pozorišne instalacije ili predstave bez glumaca - "Večna Rusija" Marine Davidove i berlinskog pozorišta HAU, "PA"AM" izraelskog umetnika Nadava Barnee i "Zaostavština, komadi bez ljudi" Štefana Kegija iz kolektiva "Rimini Protokol" bave fenomenom smrti.
"Na prvi pogled deluje da su sve to dosta depresivne i mračne teme, ali u takvom svetu živimo i ne treba da guramo glavu u pesak. Ipak u obradi tih tema ima nečeg afirmativnog. Svaka kritika i poziv na akciju jeste nešto pozitivno, a u predstavama koje tretiraju temu smrti ima jako puno nežnosti, topline, poziva da budemo brižni i pažljiviji prema onima koji su nemoćni i odlaze", naglašava Medenica, primetivši da živimo u svetu u kome je smrt jedan od najvećih tabua i u kome treba da budemo večno mladi, lepi, snažni, uspešni, srećni.
Medenica kaže da publika u svetu dobro reaguje na ove predstave, a posebno je zanimljivo da dve predstave Olivera Frljića - "Gorki - Alternativa za Nemačku" (Pozorište "Maksim Gorki" iz Berlina) i "Šest lica traži pisca" (Satiričko kazalište "Kerempuh" iz Zagreba), koliko god "okretale krivo ogledalo savremenom nemačkom, odnosno hrvatskom drustsvu, bavile se usponom desnice u tim zemljama", izuzetno su posećene i publika pozitivno reaguje.
Umetnički direktor takođe zapaža da je Frljić uspeo da u komedijskom ključu napravi predstavu koja satirički pokreće pitanja uspona desnice u Hrvatskoj, ali da taj humor, kao i u slučaju predstave "Bolivud" Maje Pelević, u produkciji Narodnog pozorišta, nikako nije iskuplujuć, kakvim neki kritičari smatraju Nušićev humor, i da to gledaoci odlično primećuju.
Slogan ovogodišnjeg Bitef festivala - "Svet bez ljudi", prema rečima Medenice, može se protumačiti kao dehumanizovani svet, na koji upućeje i plakat sa gorilom u krupnom kadru koja nam se unosi u lice upućujući na svojevrsni povratak unazad.
"To je svet uoči kataklizme, svet bez pravih ljudi i teško je reći koji je fenomen savremenog sveta najopasniji, jer su međusobno povezani, ali bih izdvojio desni populizam, zato što populizam ide na najniže instikte ljudi, naizgled nudeći laka objašnjenja za probleme u kojima se nalazimo, ali su to uvek pogrešna objašnjenja i to je skretanje pažnje sa onih koji su zaista odgovrni, sa političkih i ekonomskih elita", naglasio je on.
Umetnički fokus Bitefa biće na umetnosti pozorišnih instalacija, kroz koje gledaoci sami prolaze, doživljavaju ih, iskušavaju, razumevaju.
"Nismo mi hteli da kažemo da je to budućnost pozorišta i da glumac u pozorištu nije potreban. Pozorišne i izvođačke umetnosti uvek su bile živ, direktan, neposredan kontakt između minimum jednog glumca i jednog gledaoca i ta razmena je bila i biće suština pozorišta", rekao je Medenica dodavši da su samo želeli da i toj umetnosti daju pun legitimitet u sredini koja je malo konzervativnija i gde instalacije još nisu prepoznate kao nešto što pripada pozorištu.
Medenica je objasnio i da ovogodišnji program Bitefa ima svojevrsnu dramaturgiju te tako počinje od slovenačke predstave "Odilo. Zatamnjenje, Oratorijum" Dragana Živadinova koja nas vraća u istorijski nacizam, pa sledi "Svita br. 3 Evropa" Žorisa Lakosta sa 28 numera koje tretiraju uspon desnice u svim zemljama EU.
Nakon toga slede dve Frljićeve predstave i "Bolivud" Maje Pelević, kulminacija sa "Prljavštinom", pa prebacivanje naglaska na temu smrti i program se završava nežnom, toplom predstavom "Rekvijem za L." koreografa Alena Platela i kompozitora Fabricia Kasola, za koju Medenica veruje da će izbiti na vrh programa jer "srpska publika voli emociju u pozorištu".
"Tu imamo još jedno političko značenje. Pošto belkinji gospođi L. rekvijem svira i peva grupa muzičara afričkog porekla, ja volim da kažem da je to neka vrsta crnog opela za beli svet, onaj beli svet čiju dekadenciju, propadanje, krizu pratimo u svim prethodnim predstavama. Po meni to je viša pravda. Možda je svet kakav znamo stvarno na odlasku i možda će doći vreme civilizacija, koje su velike evropske nacije ugnjetavale vekovima, možda će doći vreme da nam ispevaju opelo", rekao je Medenica.
Prateći program biće tek najavljen, ali Medenica otkriva samo delić, a to je Filozofski teatar u okviru koga će o temama iz glavnog programa razgovarati hrvatski filozof Srećko Horvat i hravtski reditelj Oliver Frljić.
.jpg)
