Izvor: Blic, 13.Jan.2011, 01:25   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Mećavnik ognjište filmske porodice

DRVENGRAD - Za žiri gotovo da nije bilo dileme, a ni mišljenje publike se uglavnom ne razlikuje od stručnog: najbolji film na „Kunstendorfu“ 2011. je „Šansa“, delo ruske rediteljke Sonje Karpunjine, kojoj je pripalo “Zlatno jaje”, koja je sve prisutne oduševila pričom o sreći koja može da potraje samo jedan dan.

Naš reditelj Ognjen Isailović je dobio "Bronzano jaje” za vrlo rečitu pripovest o mladim sportistima koji se suočavaju s (ne)očekivanom životnom >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << dilemom u trenutku kada je pred njima svetla budućnost.

„Blic" je za kratak razgovor zamolio dvoje prisutnih laureata (dobitnica "Srebrnog jaja” Julija Korberger zbog iznenadne smrti oca nije lično primila nagradu). Sonja Karpunjina studira na Moskovskom državnom univerzitetu za informatiku i ekonomiju od 2002. godine. Takođe, od 2005. studira i režiju na Državnoj filmskoj školi VGIK. Bila je koscenarista i glavna glumica u filmu Sergeja Solovjeva „Vršnjaci", snimljenom 2010. godine.

Koju reč o vašem filmu ukratko?

- U životu Vere Sečkine nešto se događa što bi trebalo da promeni njen neuspešan život. Na lutriji je dobila zelenu kartu i priprema se za odlazak u Ameriku. Nada se da će ostvariti svoje snove i postati holivudska glumica. U čast početka nove faze svog života Vera napušta posao, govori šefu šta misli o njemu, uzima svog odraslog sina od bivšeg muža. Njena vera u ovu suludu šansu je nepokolebljiva... Ipak, cena je previsoka.

Vi ste, ipak, tako mladi, imate samo 25 godina, za suočavanje sa tako ozbiljnom temom. Kako ste došli do scenarija?

- Moram najpre da kažem da je ovo mesto fantastično. Svi smo kao u porodici. Ne znam za sličan festival. Nagrada je nešto što je do sada vrhunac u mom životu. Nisam je očekivala. Bilo mi je samo važno da učestvujem u radionici Emira Kusturice. Osećam se kao da sam u nekom snu. Do teme sam došla zajedno sa glavnom glumicom, koja studira zajedno sa mnom, Elenom Sedukovom. Nisam scenario unapred smišljala. Naprosto, desio se slušajući o šansi koja iz duboko ljudskih razloga nije bila iskorišćena.

Ognjena Isailovića nam je predstavio sam Emir Kusturica rečima da je mladi autor od koga se mnogo očekuje. Ognjen je zajedno sa sedmoricom svojih kolega snimio omnibus film „Oktobar".

Iskreno, da li ste očekivali nagradu?

- Najiskrenije, pre svega mi je bilo drago što sam uopšte učestvovao na ovom festivalu. Selekcija je ove godine bila mnogo uža nego ranijih godina. Prošle godine je bilo nas trideset takmičara, pretprošle čak četrdeset, a ove samo dvadeset. Nagrada koju sam osvojio nekako mi je zaokružila sedam provedenih dana na Mokroj gori sa kolegama i drugim gostima.

I koji su sada planovi, osim diplomskog?

- Diplomski omnibus smo već snimili. Popodne ulazimo u montažu. Radnja omnibusa se dešava 5. oktobra 2010, na desetogodišnjicu proslave demokratskih promena. U toku tog jednog dana dešavaju se sve naše priče koje su tematski različite, a sve se bave našim životima danas u Srbiji - ne dnevnom politikom. Još mi je rano da govorim o novim kontaktima koje sam ovde uspostavio. Ne jurim unapred. Sad ću da se bacim na polaganje ispita koji su mi preostali iz četvrte godine i da polako pišem scenario za dugometražni film. Još sabiram utiske s „Kunstendorfa"...

Mišljenje svih prisutnih ovde u Drvengradu je nepodeljeno: Kunstendorf je i ove godine ispunio svoj cilj. Napravljeni su novi kontakti, započeta nova prijateljstva, a što se samog programa tiče, on je potvrdio da treba verovati u budućnost autorskog filma. Rečima Emira Kusturice: „Film je više od života. Prenošenje života na ekran dešava se kroz emocionalno učešće. Umetnost je metafora". Mladi reditelji, njih dvadeset, to su pokazali prevashodno izborom tema koje su sve duboko ljudske, humane, optimističke i problemske. Naravno, postavljaju niz pitanja o društvu u kome jesmo i koji moramo poboljšati. Ne samo za rad budućnosti filma, već nas samih.

Iskustvo koje se ne zaboravlja Amira Vanter Žirar i Alek Živković

Alek Živadinović, nemački novinar našeg porekla, kao i njegova nova poznanica s „Kunstendorfa" Amira Vanter Žirar, francusko-arapska glumica, koja živi u Parizu, dele opšte mišljenje da je festival u Drvengradu pravo čudo.

„To je jedini festival na kome mladi stvaraoci mogu da sede za istim stolom sa velikanima. Jedinstvena prilika da uživo vidimo, i to kraj nas, zvezde kao što su Abas Kjarostami, Nikita Mihalkov i Gael Garsija Bernal. Ovde smo svi bili da učimo jedni od drugih. Posebno mi je drago što sam imao priliku da vidim najznačajnije Kjarostamijeve filmove", kaže Alek.

Bartek Soročinski i Igor Hristov

Amira je takođe bila oduševljena boravkom na Mećavniku. „Izuzetno je to iskustvo za sve nas mlade koji maštamo o velikoj karijeri. Sanjam da igram u nekom Kusturičinom filmu i nadam se tome iz sveg srca", kaže Amira.

Igor Hristov, reditelj makedonsko-bugarskog filma „Maslačak", koji je bio u žestokoj konkurenciji za jednu od nagrada (kažu da mu je za dlaku izmakla) - veoma optimističnoj priči koja se bavi komunikacijom gluvonemih (zbog koje je malo naučio i njihov jezik) - u Drvengradu je našao istomišljenike poput kanadsko-poljskog glumca Barteka Soročinskog. Bartek je je završio Akademiju za cirkuske umetnike, a na „Kunstendorf" je došao na poziv Kusturice. Hristov kaže da već uveliko radi na drugom filmu o gluvonenima, dok Bartek čezne za saradnjom sa Kusturicom čije je filmove odgledao sve od reda. Neke i više puta.

Nastavak na Blic...

Filmske.com: Kustendorf 2011 - "Zlatno jaje" osvojio film "Šansa"