Izvor: Studio B, 10.Maj.2012, 23:07   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Mani Gotovac o teatru, sećanjima i knjizi

Mani Gotovac, jedna od ikona jugoslovenskog teatra, gostuje u Beogradu da bi promovisala dvotomni autobiografski roman "Fališ mi" u izdanju "Profila".

Gotovac se odazvala pozivu Tanjuga da priča o teatru nekada i sada, o svojim druženjima i saradnji sa srpskim kolegama, ličnim utiscima o srpskim piscima, o aktulenoj pozorišnoj sceni u Hrvatskoj, ali i prvoj knjizi koju je napisala o sebi a ne o teatru.

"Trenutno me raduje u Beogradu, u kazališnom pogledu, pojava >> Pročitaj celu vest na sajtu Studio B << jednog kruga mladih kao Maja Pelević, jer ono što rade je blisko onome što je najzapaženije u evropskom teatru: povratak dramskom pismu, istraživanje unutar svog vlastitog haosa u kojem živimo. Onda se to pokaže evropskoj javnosti i prihvaćen si, a ne ako oponašaš slavnu evropsku postmodernu", primetila je iskusna pozorišna kritičarka.

"Po dolasku u Beograd, počeli su da mi se vrte filmovi, a prolazeći pored Jugoslovenskog dramskog, pa Narodnog, Atelja, to su filmovi iz različitih perioda mog života, iz različitih kazališnih perioda ovih prostora", započela je Gotovac reminiscencije o druženju sa kolegama iz Beograda, uz opasku da "danas jesmo i ono što smo bili pre, i ono što ćemo biti sutra".

Evocirala je uspomene na Ljubu Tadića, ne manje živo i dirljivo pričala je o Miri Stupici sa kojom se i danas čuje telefonom, o Mirjani Miočinović sa kojom je sarađivala oko dramatizacija Kišove proze..."Prolazi jedan dugi period i dolazim u Beograd gledati prvi put Biljanu Srbljanović. koja je vrlo značajan dramski pisac, a igrali smo je i mi u Hrvatskoj i puno se igra po celom svjetu", nastavila je ona.

Na pitanje šta je u poslednje vreme pročitala od srpskih pisaca Gotovac je rekla da "joj puno znači "Ruski prozor" Dragana Velikića jer je prepoznala da je to i pohvala ljubavi" i dodala da je "to ključno pitanje našeg vremena i najveća subverzija, koja se danas može izgovoriti". Ogradivši se da nekome može da zvuči banalno ali misli da je ljubav ugrožena i da je treba "iznova izmisliti", ali ne seks "već ono što nas čini ljudima i treba imati hrabrosti, da se uđe u riziki ljubavi prema čoveku, detetu, poslu... jer to je opozit mržnji."

Sa puno zanimljivih anegdota opisala je druženje sa Jagošem Makrovićem koga je privolela da režira za "njen" teatar na Rijeci, a ona mu je bila umetnička savetnica za "Gospodu Glembajeve" u Ateleju 212. Na pitanje da li ima planove o nekoj saradnji sa beogradskim teatrima Gotovac je rekla da nema, ali da je uvek spremna ako je pozovu, iako se sada posvetila pisanju i nada se da će uspeti da osvoji i srpske čitaoce.

O nastanku autobiografskog romana Gotovac je rekla da je "krivac" Velimir Visković urednik u "Profilu" koji joj je rekao kada je "završila sve mandate i otišla u penziju, da joj sada ne preostaje drugo nego da piše memoare".

"Od te reči memoari, digla mi se kosa na glavi, nikako nemam nameru da pišem šta sam napravila ili promašila u teatru, ali dok sam radila i pisala o kazalištu, uvek me je nervirala laž u kojoj živimo", rekla je Gotovac.

"Ta glasovita laž o kojoj je Krleža napisao najlepši esej na svetu, to licemerje, koje se, poslednjih godina, još više potencira i ako ima smisla pisati, onda ima smisla pisati o nečemu što što neće biti laž već neka moja istina, pa ma koliko me to stajalo", objasnila je autorka koja je, između ostalog, diplomirala komaprativnu književnost.

Gotovac se poverila da je "nakon par meseci shvatila da će to razotkrivanje sebe, na nekom putu prema istini imati silnih posledica, a pre svega se upitala šta će reći unuci, kako će živeti dalje u tako konzervativnom, ženskom svetu u kakvom živi, u kome je puno toga prošla i bila napadana".

"Mislila sam šta će sada biti ako ja o svom 'griešnom' ljubavnom životu, napišem istinu i šta je on za mene bio" ispričala je dama iz ugledne porodice.

"To kopanje po samoj sebi donosilo mi je veliki bol i veliku radost istovremeno, ta radost i znatiželja me je gonila dalje pa bi se gotovo moglo reći, da nisam pisala, nego da me 'pisalo'," otkrila je tajnu nastanaka knjige podeljene na četiri godišnja (životna) doba.

"Pokazale su se činjenice: da sam bila tajna ljubavnica, a o tome se ne sme pisati, bila sam, pa hajde da to pokažem da ne lažem", nastavila je Gotovac da se ispoveda i dodala da je tako opisala i vezu sa puno mlađim muškarcem "jer ako joj je kosa seda nije joj srce" i zatim je opisala svoju neizmernu ljubav prema unuku, i to su okosnice prvoga toma koji drži dva godišnja doba na oku (zimu i proleće).

U drugoj knjizi su jesen i leto, a jesen je posvećena životu, bolesti i kraju njene ćerke koja ju je napustila kada je imala šest godina ."Jesen je bilo najbolnije mesto i najdramatičnija odluka" rekla je autorka koja je morala posle 30 godina da obnovi u sebi celi događaj."Znala sam da se moram još jedanput suočiti s tim što sam prošla, i po milijarditi put postaviti pitanje: pa kako si to preživela?", rekla je ona i dodala da je otkrila da se "ne možete osloboditi bola, ali možete naučiti da živite s njim".

Na pitanje da li nastavlja sa pisanjem odgovorila je potvrdno da radi, ima tekst pod radnim naslovom "Ti, tebe, te" jer pokušava da piše o "drugome, o onome kome želi posvetiti pažnju, sa kojim želi deliti nevolje, zadovoljsatva, mržnje, ljubavi...jer svet oko sebe vidi kao autističan".

Nastavak na Studio B...