Izvor: Blic, 13.Nov.2008, 08:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Magična piramida egipatske kraljice

Arheolozi su otkrili novu piramidu ispod peska Sahare, na mestu drevnih grobnica koje još uvek nije dovoljno ispitano i koje je poslednjih godina dalo nekoliko novih piramida, izjavio je Zahi Havas, šef Egipatskih antikviteta.

Spomenik star 4.300 godina najverovatnije je pripadao kraljici, majci osnivača šeste dinastije, i nalazi se na mestu na kojem su sahranjivani vladari drevnog Memfisa, prestonice starog Egipta, koji se nalazi oko 19 kilometara južno od Gize.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Blic <<
Sve što je ostalo od piramide je struktura kvadratnog oblika visoka pet metara, koja je bila zakopana 25 metara ispod peščane površine. Havasov tim je radio na iskopavanju dve godine, ali su tek pre dva meseca shvatili da struktura, čija je jedna strana duga 22 metra, zapravo predstavlja osnovu piramide. Pronađeni su i delovi belog krečnjaka koji je prekrivao čitavu strukturu, što im je omogućilo da zaključe kako je originalna piramida bila visoka 14 metara.

Reč je o 118. piramidi otkrivenoj u Egiptu do danas. "Pronalazak piramide je uvek posebno uzbudljiv”, kaže Havas. "A ova je naročito magična jer je pripadala jednoj kraljici.” Havas veruje da je reč o kraljici Sešešet, koja je igrala važnu ulogu u osnivanju šeste dinastije, ujedinivši dve sukobljene grane carske porodice. Njen sin Teti vladao je dvadesetak godina, tokom druge polovine 21. veka pre n.e., i najverovatnije je ubijen.

Dokazi o tome da je reč o Sešešetinoj piramidi još uvek su samo posredni. Piramide Tetijeve dve supruge, otkrivene 1908. i 1994, deo su grobnog kompleksa koji čini nova piramida, ali i veoma loše očuvana piramida samog Tetija.

Tim arheologa će za desetak dana uspeti da prokopa put do ulaza u posmrtnu prostoriju unutar piramide, gde će, nada se Havas, pronaći i dokaz njenog vlasnika - sarkofag ili barem neki natpis sa imenom kraljice. Gotovo je nemoguće nadati se još nekom vrednom pronalasku, budući da je piramida opljačkana u antici. Diter Vildung, direktor berlinskog Egipatskog muzeja i vodeći egiptolog u Evropi, kaže da je Havasova tvrdnja vrlo uverljiva jer je u vreme starog kraljevstva u Egiptu bilo uobičajeno da faraoni grade piramide za svoje kraljice i majke, tik uz svoje. "Havas je najverovatnije u pravu”, kaže Vildung. "Ranija iskustva daju nam snažan argument koji podržava Havasovu interpretaciju.”

Međutim, Džo Vegner, vanredni profesor egipatske arheologije na Univerzitetu u Pensilvaniji, upozorava da "dok ne pronađemo potvrdu u inskripcijama, tvrdnja da je piramida Sešešetina je puko naučničko nagađanje”.

Iako su dokazi o postojanju kraljice ranije pronađeni na drugim spomenicima, čak i na jednom papirusu, na kome Sešešet traži od svojih doktora da pronađu lek za gubitak kose, mesto njenog groba i dalje je nepoznato.

Samo otkriće je veoma važno jer nam pomaže da bolje razumemo šestu dinastiju (2322-2151. pre n.e.), poslednju dinastiju starog kraljevstva, perioda koji predstavlja prvi uspon faraonske civilizacije.

Oko piramide arheolozi su pronašli posmrtne figurine koje pripadaju vremenu od 818. do 712. god. pre n.e., kao i kapelu iz perioda novog kraljevstva ukrašenu scenom povorke mrtvih koji prinose žrtve bogu Ozirisu.

Ovaj deo Sahare inače je najpopularniji po stepenastoj piramidi kralja Džosera, izgrađenoj u 27. veku pre n.e.

Do sada je istražena samo trećina saharskog kompleksa, a u poslednje vreme otkopavanja su dala brojna značajna otkrića. Poslednje se dogodilo pre tri godine kada je pronađena piramida supruge kralja Pepija I, Tetijevog naslednika.

Gospodar podzemnog sveta

Zahi Havas (56) je generalni sekretar Vrhovnog saveta za antikvitete u Egiptu. Popularno ga nazivaju gospodarom podzemnog sveta. Havas je uticajan i daleko izvan Egipta. Sam kaže da ume da pokaže zube i u Berlinu, Njujorku i Londonu, naročito kada traži nazad „svoje" mumije ili druge umetničke predmete, bilo da je reč o bisti kraljice Nefertiti iz Berlina ili kamenoj rozeti, ključnoj za razrešenje misterije hijeroglifa, koja se danas nalazi u Britanskom muzeju. Zahvaljujući Havasu, pre pet godina, Egiptu su vraćeni posmrtni ostaci faraona Ramzesa I iz Atalante.

Havas nije naročito skroman čovek i mnoge kolege ga ne vole. A on kaže: „Poslednjih godina sam potrošio pola milijarde egipatskih funti na očuvanje iskopina, a od starnaca nisam dobio ni paru, jer se većina stranih arheologa u Egiptu koncentriše na otkriće, a konzervacija ih ne zanima. Uveo sam novo pravilo: ako otkrijete nešto, morate to da objavite na svom jeziku ali i na arapskom, jer sve što ste pronašli pripada Egiptu i egipatskom nasleđu."

Havas drži predavanja širom sveta koja su po pravilu rasprodata. Preuzeo je kontrolu nad sistemom čuvanja antikviteta, koji je bio na ivici urušavanja, usled dva veka pljačkanja arheoloških nalazišta. Zahvaljujući njemu jedna od najposećenijih izložbi na svetu je „Kralj Tutankamon i njegovo blago", koja već tri godine putuje svetom šireći slavu drevnog Egipta.

M.K.

Nastavak na Blic...