Izvor: B92, 13.Okt.2012, 15:31   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Madžar odsvirao Baha uz ovacije

Miljenik beogradske publike, jedan od najtraženijih srpskih muzičara u Evropi, pijanista Aleksandar Madžar održao je u subotu uveče (13. 10) u punoj sali Kolarčeve zadužbine solistički koncert u okviru 44. Bemusa.

Za najveću svetkovinu klasične muzike u regionu, Bemus, Madžar je kao i nebrojeno puta ranije priredio vrhunski umetnički događaj. Sabrao je šest partita za klavir Johana Sebastijana Baha i kao dugo brušene dijamante prosuo pred publiku svog rodnog grada.
>> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << />
Bah je komponovao šest partita za klavir, takozvane Nemačke svite, poznate po složenim tehničkim zahtevima.

Zreo umetnik, snažnog duha i intelekta, Madžar se mladalački vedro uhvatio u koštac sa Bahovom muzikom za koju je sam rekao da je "mač sa dve oštrice".

Svaku od šest partita je ponaosob često svirao ali svirati svih šest u grupi na jednom celovečernjem koncertu, veoma je složen poduhvat koji je ovaj posvećeni pijanista izveo maestralnom snagom uz ovacije publike.

Jednostavan i odmeren, tehnički besprekoran, emotivno topao Bah poklon je beogradskoj publici sa kojom Madžar ima posebne veze još od vremena kada je kao vunderkind svirao na Kolarcu, a potom sa 15 godina kao najmlađi student Fakulteta muzičke umetnosti i dobitnik nagrada na velikim međunarodnim takmičenjima u Ženevi, Lidsu, Bolkanu i Milanu.

Danas ugledni evropski pijanista i pedagog na Kraljevskom flamanskom konzervatorijumu u Briselu, Madžar se redovno odaziva pozivima za koncerte u Beogradu.

Kako je rekao "uvek ima mnogo razloga da se ovde svrati, a i Kolarac je divna dvorana natopljena sećanjima i navikama".

O tome šta ga vraća pred publiku rodnog grada u intervjuu Tanjugu rekao je, parafrazirajući misao za koju ne zna čija je ali mu se dopada, "možete Beograđanina izvući iz Beograda ali ne možete izvući Beograd iz Beograđanina".

"To je neka vrsta vezanosti za rodni grad u kome vrlo rado boravim bilo koncerta ili ne, roditelji su mi još ovde i najbliža porodica, uvek ima mnogo razloga da se svrati a naravno i Kolarac je divna dvorana natopljena sećanjima i navikama", ispričao je jedan od najomiljenijih muzičara beogradske publike.

Madžar ima drugačiji odnos sa publikom u drugim evropskim gradovima. U još par mesta osim Beograda gde često svira uspostavio je prisni odnos sa publikom, ali Beograd je, kaže, ipak poseban.

"Znamo se već dugo, na ovoj bini prvi put sam svirao 1979. godine, sve je to važno muzičarima, osećaj da negde pripadamo mada je profesija malo nomadska kao i mnoge druge danas", kazao je Madžar.

Za ovog vrhunskog umetnika suštinski nema velike razlike da li je koncert u Njujorku ili Žagubici, za njega ne postoji nevažan koncert, jedini način da se posle koncerta oseća dobro je da "uloži u njega i da nema nepredviđenih katastrofa na sceni".

Bahovih šest partita za klavir smatra jednim od najzahtevnijih ali i najzanimljivijih dela.

"Bah je važan muzičarima, oni odrastaju svirajući njegovu muziku, naročito pijanisti. Prvo delo Baha koje sam svirao bilo je sa sedam godina, zbog toga pijanisti sa Bahom imaju odnos koji nemaju sa drugim kompozitorima ali to ne znači da ga vole zato što je to mač sa dve oštrice", ispričao je Madžar.

Madžar smatra da je za uspešnu karijeru pijaniste najbitniji odnos prema delu koje se izvodi i odnos prema sebi a da li je neko dobar izvođač ili malo manje uspešan zavisi od toga da li je uspeo oba aspekta da dobro razvije i da ih iskombinuje kako treba.

"Ako sam u tom smislu nešto postigao to svakako ima veze sa mojim profesorima koji su mi svako na svoj način pomogli, ili su mi razvili psiho motorne sposobnosti koje su nephodne u prvoj fazi razvoja ili su bili prosto vrlo dobri vaspitači u smislu pravilnog odnosa prema muzičkoj baštini i zahtevnog odnosa prema samom sebi kao izvođaču", kazao je Madžar.

U svom pedagoškom radu zalaže se da se program uradi što temeljitije i istinitije, da studenti imaju predstavu o autentičnom, ali kako kaže, ne veruje da je to njegov specijalitet jer "verovatno je to tako kod svih ljudi koji se bave svojim poslom sa pravilnom motivacijom".

Madžar kaže da je tokom godine većinom za svojim instrumentom, a snagu za nove koncertne poduhvate više ne traži u bioskopu ili uz knjigu; sada je to dobilo drugu dimenziju, rado šeta.

"Imam malo sumanut poduhvat da povežem Beograd i Brisel pešice, čini mi se to efektnije nego gledati kompletna Felinijeva dela ili čitati. Došao sam do čudesnog grada Vircburga na severu Bavarske, to je avantura koja će se, ako bude sve kako treba, nastaviti i 2013.godine".

Nastavak na B92...