Izvor: Politika, 06.Maj.2011, 23:13 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ljudskost opstaje u ludilu ubijanja
Film „Mila traži Senidu”, o traganju za identitetom muslimanske devojčice koja je odrastala u Srbiji, zasnovan na pisanju našeg lista
Dokumentarni film „Mila traži Senidu” Roberta Tomića Zubera, o muslimanskoj devojčici koja je preživela rat u Bosni, a zatim živela pod srpskim imenom u Beogradu sve do 17. godine kada je otkrila svoj pravi identitet, biće prikazan večeras u 20 sati u Domu omladine Beograda, u okviru festivala Beldoks.
Senidu Bećirović, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << kao 11-mesečnu bebu u kolevci, pronašao je 1992. godine srpski vojnik u njenoj kući u selu Caparde u Bosni i Hercegovini. Do 13. godine, ona je živela u Beogradu kao Mila, u porodici Janković, a zatim u Domu za nezbrinutu decu u Novom Sadu, kada je počela da traga za svojim identitetom. Nije znala da li je Srpkinja, Bošnjakinja ili Hrvatica. Znala je da Mila Janković nije njen pravi identitet i sa 14 godina zatražila je pomoć Centra za socijalni rad iz Beograda koji joj je pronašao oca. Mila je saznala da je ona Senida Bećirović.
Zajedno sa Milom, reditelj filma Tomić Zuber tražio je njenu rodbinu, vojnika koji ju je spasao, kao i podatke o majci i sestri, rekonstruišući tako njenu sudbinu, u čemu je pomogao i naš list.
– „Politika” mi je omogućila pretraživanje svoje arhive. To je bilo ključno, jer smo pronašli tekst o Mili, putem kojeg su o njenoj sudbini saznali njenikasniji staratelji, beogradski par Janković koji su obeležili njen život. Saznali smo da je autor teksta o Mili vaš novinar Radovan Kovačević koji je pristao da se sretne sa njom. Taj susret je svojevrstan preokret u njenoj i filmskoj priči. To je samo jedan od rezultata kontinuirane profesionalne kolegijalnosti koju sam doživeo i obeležilo je snimanje ovog filma – seća se reditelj, ne želeći previše da otkriva o filmu, jer će ga srpska publika tek gledati.
Mila Ilić
Priču o Mili, Tomić Zuber, inače novinar HRT-a, otkrio je posle autobiografskog dokumentarnog debija „Slučajni sin”, u kojem je opisao ličnu mučnu potragu za biološkim roditeljima.
– Empatija koju osećam prema junacima ovakvih priča, navela me je da snimim film o Mili. U takvoj situaciji, kada ste pre svega čovek koga emocija stigne, pomaže smer kojem sam u dokumentarnom radu najvišeposvećen: promatrački dokumentarac – govori autor čiji jefilm podjednako potresao gledaocei u Hrvatskoj, i u Bosni, i u Republici Srpskoj, a opisali su ga kao„odlučno izbalansiran”.
– Kada upoznate ličnosti poput Milinog dedeJankovića, koji je sa svojom suprugom učinio sve što je mogao za Milu, malo toga tu možete da dodate. Osim da vas tako nešto zadivi. Njihov gest prihvatanja Mile usred vihora rata predstavlja onu nadu da ljudskost opstaje i u svim nemogućim uslovima, pa i u ludilu ubijanja – ne krije reditelj kojeg je najviše intrigirao sukob dva identiteta: pravoslavnog u kojem je odgajana Senida i muslimanskog kojem pripada biološki, iako je postojalo mnogo činilaca koji su mogli da ga odvrate od ovog puta, poput svedoka koji su se javljali tvrdeći da su njene majka i sestra žive.
– Senida danas živi u Sarajevu, kod svoje biološke tetke, u domu njene porodice. Njen cilj je da završi školu i da stekne obrazovanje koje će joj omogućitida gradi svoj život – nada se Tomić Zuberkoji je film realizovao u produkciji HRT-a, i uz učešće nekoliko koproducenata sa prostora bivše SFRJ, među kojima je i beogradski „Baš čelik” Srdana Golubovića i Jelene Mitrović.
I. Aranđelović
-----------------------------------------------------------
Kad vidiš svoje ime na spomeniku
Dokumentarac „Mila traži Senidu” počinje scenom u kojoj Mila Janković u selu Caparde stoji pred spomenikom ubijenima i nestalima u masakru koji su 1992. godine učinili srpski vojnici. Među pedeset imena na spomeniku je i njeno ime i imena njenih majke i sestre. Posmrtni ostaci njene majke i sestre nisu pronađeni.
objavljeno: 07.05.2011
