Izvor: Blic, 13.Mar.2003, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ljubomir Simović: Nezamisliv zločin
Ljubomir Simović: Nezamisliv zločin
Od kako sam čuo vest o ovom strašnom zločinu pokušavam da zamislim ljude koji su ga izvršili. Pokušavam da zamislim kako bi oni stali pred Đinđićevu majku, pred Đinđićevu ženu i decu, i ništa ne uspevam ni da zamislim ni da razumem. Đinđić je bio najinteligentniji i najpreduzemljiviji čovek na našoj političkoj sceni. On je bio simbol nove, mlade, moderne, evropske Srbije. Pucnji u Zorana Đinđića su pucnji u tu Srbiju.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << />
U zemlji u kojoj tolika strašna ubistva nisu rasvetljena ovakva zločin nije neočekivan. Zlo koje smo doživeli danas ima veliko i duboko korenje, koje nije počupano na vreme.
Da je 6. oktobra 2000. godine urađeno ono što je moralo biti urađeno ne bismo imali ovakav 12. mart 2003. godine.
Kriminal i politički kriminal kod nas su opasno potcenjeni. I deci je moralo biti jasno šta je značio upad onog kamiona u kolonu automobila predsednika Vlade. Samo nije bilo jasno sudijama i policajcima, koji su se prema tome poneli sa neverovatnom indolencijom. Za današnji zločin nisu krivi samo oni koji su ga neposredno izvršili, ni oni koji su ga planirali ni naručili, nego su krivi i svi oni koji su svoje poslove obavljali sa toliko neodgovornosti.
Ako nas ovaj zločin ne probudi i ne otrezni ne znam čemu se možemo nadati. Sve političke stranke umesto da se jedna protiv druge bore za vlast, treba da se ujedine u borbi protiv bezakonja i kriminala. Ako to ne urade nemaju razloga ni da postoje. Mogu da se raspuste i raziđu. Ovom zemljom, po svoj prilici, neometano vladaju kriminalci. Radovan Beli Marković, pisac
Kao i svi ljudi, kao i svaki čovek iole dobrih namera mislim da je ovo kukavički čin koji nas udaljuje od tih demokratskih ciljeva za koje smo, eto, mislili da su počeli da se ostvaruju. Za jedan pucanj udaljili smo se od jednog ljudskog bića. I od evropskog i od svetskog horizonta. Apsolutno sam zgrožen tim činom. I opet se osećam nesigurnim kao čovek i kao građanin. Ipak se nadam da ćemo smoći snage da demokratski orjentisani ljudi prevladaju.
Bora Todorović, glumac
To što se desilo je strašno. Ubili su pametnog, hrabrog i velikog čoveka i prosto ne vidim kako ćemo dalje kroz ovaj glib u koji smo upali. Ubijen je čovek koji nas je svom svojom energijom vodio u neko civilizovanije društvo. Namerno kažem civilizovanije, jer ovako kako je sada to je jedan zaista necivilizovan život. Uopšte ne vidim kako ćemo dalje, niti vidim ko bi mogao da nastavi put koji je utro Zoran Đinđić. Veliki sam pesimista. Dragoslav Mihajlović, pisac
Poražen sam! Užasnut sam jer se kod nas stvari koje imaju principijelnu važnost moraju rešavati ubistvom. Monstruozan zločin koji ćemo mi dugo pamtiti i koji će pamtiti naša deca i unuci. I praunuci će znati da je 2003.godine ubijen premijer Srbije i to kada je zamlja bila u vrlo teškom stanju. Svetlana Velmar Janković, pisac
Tragično je što u ovoj zemlji uvek ubijaju one koji hoće da nas odvedu napred. I kada je predvodio one koji su se suprotstavljali tiraniji i kada je preuzeo vlast, Zoran je bio čovek od ogromne akcije, od prodorne efikasnosti, od munjevite odluke. Bio je stvoren da izvlači olovna kola budućih promena iz živog blata u koje smo se zaglibili. Žalim ga i kao premijera Srbije i kao čoveka koji nas je mogao vezati za Evripu brže od drugih, žalim njegovu porodicu, njegove prijatelje i saradnike, a žalim i sve nas. Goran Marković, reditelj
Ovo ubistvo upereno je protiv svih koji pokušavaju da žive normalno. Nalazimo se u situaciji kada ni policija više nije od pomoći. Ovo je prelomni trenutak kada moramo odlučiti da li ćemo postići konzenzus i opredeliti se za normalan život ili ćemo nastaviti da se ubijamo. Nebojša Bradić, reditelj
Zoran je bio inteligentan, obrazovan i sposoban čovek, koji je imao osobine i vrline pravog lidera; imao je sposobnost da okuplja i pokreće ljude. Bio je emocionalno zdrav i neopterećen, što je u srpskoj politici veoma retka pojava. No, bez obzira na politička uverenja, jer bilo je i onih koji ga nisu voleli, stvari se ne mogu rešavati ubistvima. Ubistvo se ne može nikada zaboraviti, ono ostaje u svesti naroda, nikada ne nestaje. Ono ostaje i deci u nasleđe. Nama ostaje da pokušamo da učinimo sve kako stvari ne bi bile još gore nego što jesu i nastavimo ka boljoj budućnosti što je, uostalom, bila i misija Zorana Đinđića. Svetlana Ceca Bojkovic, glumica
Mislim da je to nešto strašno. Užasno strašno! I ja zbilja ne znam više među kojim i kakvim ljudima mi to živimo. Istorijska sramota! Doduše dešavalo se to nama i ranije, takve tragične stvari koje nas u trenutku vraćaju ko zna koliko godina unazad i koje u karmičkom smislu nikako ne daju da se narod očisti. Sramota! Bruka! Prokletstvo! Gojko Božović, književni kritičar
Ubistvo Zorana Đinđića je užasan zločin. Taj zločin se tiče svih građana Srbije kakva god bila njihova uverenja. Oni koji su ga počinili pokušavaju da našu zemlju vrate u prošlo vreme, u tamni vilajet bez nade i bez pravde. Da bi Srbija ponovom ušla u redovno stanje i da bi se u njoj obnovili mir i sigurnost, potrebno je da državni organi u nekoliko narednih dana pokažu da li vladaju državom, ali je potrebna i građanska odlučnost da se živi u novom dobu, a ne u prošlim vremenima. Inače će zločini prekriti našu stvarnost. Predrag Ejdus, glumac
Potpuno sam šokiran. Stradaju oni koji tokove svoga naroda okreću prema svetlu, prema nadi. Ubijaju one koji pokušavaju da promene mučne i mračne tokove. Sa Zoranom Đinđićem videli smo svetlo na kraju tunela. Pucaju u one koji su sposobni da naprave nešto od ove zemlje. Frapantno! Njegovom smrću ostaje ogromna praznina na našoj političkoj sceni. Trebaće mnogo vremena da se pojavi političar takvog elana, takve pameti, snage i hrabrosti. Nastaće ogromna praznina i borba za vlast, a veliko je pitanje kuda će nas to odvesti. Bio je to pucanj u budućnost ovog naroda. Težak je ovo trenutak, ne samo za porodicu i prijatelje Zorana Đinđića, već i za ceo jedan narod koji je ostao bez svetla na kraju tunela. Zoran Hristić, kompozitor
Užasnut sam, kao i svi. Nemam komentar! A mislim da dobar deo krivice snosi Koštunica sa njegovim, da ne kažem kakvim, legalitetom. Bojim se da se upravo zbog tog takvog legaliteta nismo obračunali sa Miloševićevim vremenom, i lepo rečeno, tačnije i precizno navedeno - jebali im mater.
T. Nježić i Ž. Jovanović
