Izvor: Politika, 24.Avg.2011, 23:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ljubav razjedena sumnjama
Predstava „Otelo” Veljka Mićunovića zatvorila ovogodišnji Festival Grad teatar Budva
Specijalno za „Politiku”
Budva – Predstavom „Otelo” reditelja Veljka Mićunovića, izvedenom u starom gradu Budve, na prostoru između crkava, završen je 25. Festival Grad teatar Budva,koji je trajao četrdeset dana. Predstava je ostvarena kao koprodukcija Grada teatra Budva, „Zetskog doma” na Cetinju i sarajevskog festivala MESS.
U „Otelu” >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Veljka Mićunovića centar interesovanja je tumačenje melodramskog sloja Šekspirove tragedije, dok su politička pitanja, iako neizbežna, ipak ostala u drugom planu (dramaturg Željko Hubač). Nesvakidašnje intenzivan, magnetski jak, strastven odnos između Otela i Dezdemone doživljava strašan lom zbog otrovnih sumnji koje razjedaju ljubav vodeći do jezivih zločina. Dezdemona (Ana Vučković) je oblikovana sa karakterističnim patosom jedne istinski tragične heroine koja sa potpunim mirom odlazi u smrt, znajući da nije kriva – glumica je igrala sa sigurnom dostojanstvenošću i gotovo religioznom svešću o bespoštednoj izvesnosti svoje sudbine. Branimir Popović u ulozi Otela je stvorio energetski snažan lik, fizički superioran, a mentalno slab zbog zaslepljujuće ljubavi koja mu je potpuno pomutila razum, oduzela kontrolu i učinila suštinskim slabićem, pa i žrtvom. Glumac je prodorno dočarao lik smrvljen ljubomorom izazvanom idejom o nevernosti Dezdemone, pokazujući vrtoglave posledice sumnji koja stihijski uništava razum stvarajući od njega igračku u rukama iracionalne strasti. Branimir Lečić je osvojio najjače aplauze gledalaca u Budvi igrajući spletkaroša Jaga, figuru esencijalizovanog zla. Lečić ga je predstavio fizički veoma živo, sa znatnim tonovima komičkog izraza – on se igra u svom pokvarenjaštvu, zabavlja se čineći drugima nesreću kao da je lik iz neke komedije nesporazuma. Scenografija predstave je jednostavna i efektna,čini je jedna glomazna metalna konstrukcija po kojoj se likovi pentraju, bore, pregovaraju. Ona se može razumeti kao simbolički prikaz nekakvog čvrstog mehanizma sudbine u okviru koga likovi delaju. Ova asocijacija nam je probuđena zbog podsećanja na onaj neumoljivi mehanizam istorije o kome govori Jan Kot tumačeći Šekspirove istorijske drame.
Ovog leta je u Crnoj Gori, u jakoj konkurenciji pozorišnih dešavanja – festivali Kotor Arta, festival mediteranskih pozorišta Purgatorije u Tivtu, Barski ljetopis… – centar svegabio u Budvi,zato što se ove godine obeležilo 25godina od osnivanja festivala Grad teatar Budva. Da bi se što višeakcentovao jubilej, u Budvi je ostvareno pet premijera, među kojima su dve bile obnove produkcija koje su obeležile istoriju Grada teatra – „Kanjoš Macedonović”Vide Ognjenović i „Konte Zanović”Radmile Vojvodić. Pored njih, publika je mogla da vidi tri potpuno nove premijere: Čehovljev „Višnjik”u režiji Dejana Mijača, mjuzikl „Grk Zorba”u režiji Mihaila Vukobratovića i „Božanstvenakomedija”koreografa Edvarda Kluga. Osim ovih pet premijera, u okviru pozorišnog programa u Budvi su igrane reprize predstava Grada teatra: „Kokoška” Jagoša Markovića, „Rasprava” Aleksandru Darijea, „Don Krsto” Vide Ognjenović, „Pipi Dugačarapa” Nikole Vukčevića, „Otelo”koreografa Zorana Markovića i Maše Kolar i „Otelo”Veljka Mićunovića.Moto ovogodišnjeg festivala je Danteova misao „Ljubav koja pokreće Sunce i druge zvijezde”, a pored pozorišnih programa održani su i književni susreti na Trgu pjesnika, koncerti, izložbe.
Ana Tasić
objavljeno: 25.08.2011.
