Izvor: Blic, 13.Mar.2009, 07:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Ljubav je ogledalo snage i slobode

U predstavi se bavimo sukobom između onog što je lično, što je integritet sa onim što je zahtev ili korist zajednice. Jer patrijarhalni svet i prepoznaje se po tome što je interes zajednice iznad bilo koje vrednosti pojedinca - rekla je Ana Đorđević, rediteljka predstave „Švabica” rađene po delu Laze Lazarevića, a koja će premijerno biti izvedena u nedelju 15. marta (20.30) na sceni „Bojan Stupica” Jugoslovenskog dramskog pozorišta.

U razgovoru >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << za „Blic” Ana Đorđević, govoreći o svojim motivima da se prihvati rada na ovoj predstavi, napominje: „Pre svega, 'Švabica’ je jedna od najboljih pripovedaka domaće literature. Malo je reći da mi je bilo intrigantno to što se u njoj preispituje odnos lične slobode i integriteta s jedne strane, i dužnosti prema sredini, bilo da je reč o porodici ili državi, s druge.”

Na pitanje zašto je po njenom viđenju Lazarevićev junak Miša zavoleo baš Anu, odnosno Švabicu, Ana Đorđević kroz smešak odgovara da je i njoj samoj to bilo najvažnije pitanje dok je radila dramatizaciju, a potom pristupala režiji, a zatim dodaje: „Priča nije dovoljna za dramu ukoliko ljubav ne shvatimo kao simbol odluke ljudskog bića da izabere svoju sudbinu. Kada se na sceni, verujem i u životu, čovek opredeljuje za ljubav - a ljubav jeste pitanje opredeljenja i hrabrosti - on odabira ostvarenje svoga ja. Ako me lično pitate zašto je Miša izabrao Anu a ne neku drugu, to je zato što je u njoj video ogledalo lične slobode, čoveka koji je, prvo, taj koji jeste, pa tek onda sin, pitomac, Srbin"”

Govoreći o svom radu na predstavi, dilemama tokom dramatizacije, o rediteljskoj vizuri, Ana Đorđević ističe izraženu savremenu aktuelnost „Švabice” koja nas se, kako veli, vrlo tiče. „Za mene ta ljubavna priča između Srbina i Nemice nije samo o tome kako su se voleli dvoje mladih, nego je to, pre svega, priča o čoveku koji je (kroz ljubav) došao do samoostvarenja, a zatim iz konformizma, zbog onoga što zajednica traži, očekuje od njega da tu ljubav odbaci. I samim tim izabrao je put pada. Svi dolazimo u takva iskušenje ili smo ih već učinili.”

Jedno od pitanja koje se nametnulo u priči o „Švabici”, pogotovo kada su u igri bivale različite generacije, jeste i da li je neuzvraćena ljubav automatski nesreća, odnosno nesrećan život. „Neuzvraćena ljubav ne bi trebalo da postoji”, napominje Ana Đorđević. „Ako je prava, onda je uzvraćena. A ukoliko smo je mi učinili tragičnom svojim odlukama, onda je, nema sumnje, reč o promašenom životu i o izboru puta ka dnu. Ljubav, kao i lična snaga, integritet, poštuje svoje ljude i višestruko uzvraća.”

Glavnu junakinju Anu, odnosno Švabicu, tumači Marija Vicković koja o pripoveci, predstavi i o svom liku kaže: „Zanimljivo, 'Švabice’ se svi sećaju i draga im je još od školske lektire, što sa mnogim delima nije slučaj. Podsetimo se, pre dvadesetak godina igrana je kao predstava i bila vrlo popularna kod publike. Danas ona ima i neko novo značenje. Pre ili kasnije, manje ili više, svi smo na istom ispitu kao i junak Miša, koji svoju voljenu Anu, Švabicu, nije doveo kući iz straha od toga kako će sredina da reaguje. Čovek koji je, dakle, više slušao glasove drugih nego sopstvene emocije. Kako samo skup može biti (nerealan) strah od drugačijeg.”

Sem Marije Vicković, uloge tumače Radovan Vujović, Bojana Maljević, Milena Vasić, Nebojša Milovanović i Bojan Lazarov. Scenografiju potpisuje Vesna Štrbac, kostimografiju Lana Cvijanović, a kompozitor je Anja Đorđević.

Nastavak na Blic...

Mondo: "Švabica" na sceni "Bojan Stupica"