Izvor: Blic, 15.Apr.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Lidija, najbolja publika
Lidija, najbolja publika
Svaki javni čin podrazumeva publiku. Šaroliki skup ljudi što ga tako nazivamo, grubo se deli na onaj veliki deo, ne preterano zainteresovan za ozbiljne sadržaje, i onaj drugi, nužno manjinski, sloj ljudi koji uživaju u umetnosti i čulno i intelektualno, koji umetnost, štaviše, pronalaze i tamo gde je nema.
Kada bih birao publiku, kada bi tako nešto bilo moguće, voleo bih da svi budu kao što je to bila Lidija Šanović. Ona i njena >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << sestra Sanja, jedna okrenuta rečima, druga zvukovima, bile su siguran znak da ste došli baš na ono mesto gde treba biti, tamo gde će se dogoditi značajan umetnički čin. Na Kolarcu ili u Ateljeu, u Narodnom ili na književnoj večeri, na izložbi ili promociji, Lidija i Sanja, uprkos Lidijinoj višegodišnjoj teškoj bolesti, zračile su svojom pojavom i svojom radošću pred delom.
I upravo to je ključna stvar: u svetu namorgođenih profesionalnih ocenjivača, poluzainteresovanih sitnih ili manje sitnih 'javnih radnika', blaziranih premijerskih pseudointeligenata – Lidija Šanović stajala je radosna pred delom, umetničkim činom ili pojavom, dajući joj svojim posvećenim prisustvom ono dostojanstvo zbog čijeg odsustva osećamo ogoročenost svi mi što se izlažemo sudu javnosti, svi mi koji, naivno i, u isti mah, tašto verujemo da imamo nešto za kazati ovom sluđenom svetu.
Lidiju sam viđao samo u publici. Poslednji put, neposredno pred njen tragični i prerani odlazak, naravno, u pozorištu. Lidija, to je ona najbolja publika, so kulturnog života ovog grada, retka dragocenost zbog kakvih ima smisla baviti se zaludnim umetničkim poslovima.
Obe strane pakla
'Konstantin' reditelja Florensa Lorensa
Osmoza, međusobne pozajmice i vraćanje pozajmljenog u obliku neprekidnih referenci, omaža i aluzija plodno su polje odnosa filma i stripa. 'Konstantin' (proizvodnja: 2004. trajanje: l2l min.) najnoviji je primer korišćenja stripovske matrice (poznati 'Helblejzer') kako bi se čarolija filma sagradila sa novim stepenom stvaralačke slobode i široke upotrebe nove digitalne tehnologije.
Ovde se mešaju apokrifna otkrića (mitsko Koplje sudbine kojim je tobož Hrist proboden na krstu, paranaučna 'otkrića' prelaska iz života u smrt i obratno, silazak Satane na zemlju umesto milenarijskog Spasitelja), atmosfera 'film noara' i horora koji je odavno postao deo svakodnevice u modernom Metropolisu. Džon Konstantin je anarhični anti-junak i pobunjenik sa preuzetom obavezom (mitsko poslanje) da se bori protiv Zla, a to će reći protiv Anđela i Demona koji se međusobno istrebljuju, prerušeni često u ono drugo. Konstantin upoznaje lepu policajku Endžel Dodson (opet u imenu anđeo) koju proganja samoubistvo sestre-bliznakinje u koje ona sumnja. Nema druge, Konstantin će zaviriti s one strane pakla, vratiće se, a potom će i Andžela pokušati isto.
Ali ubrzo će se pokazati da i u donjem svetu postoji Sveto pismo sa Jevanđeljima i Otkrovenjem, sa poslanicama i starostavnim učenjima koji svi imaju dodatna poglavlja koje zemna crkva ne poznaje. I pošto se demoni javljaju u prerušenom obliku Konstantin je neprekidno ugrožen u akcijama koje su rušilačke u ambijentu današnjeg Los Anđelesa. Reditelj Florens Lorens je slavu stekao kao tvorac muzičkih video spotova, i to se prepoznaje gotovo u svakom kadru ovog filma, u nadrealnom oneobičavanju prizora, u korišćenju ikonografije iz žanra horora i katastrofe. Ali kad se film stvara uz upotrebu stripovske dramaturgije i ikonografije uvek vreba opasnost (bolje reći klopka) da se podlegne ravnoj (beskonačnoj) naraciji bez razvoja likova i emocija koje likovi nose. Junaci stripa uvek hrle napred iz epizode u epizodu, a to se kobno primećuje u drugoj polovini 'Konstantina'. Uprkos žestokim sudarima i potoka krvi, film počinje da tapka u mestu, a Kianu Rivs u ulozi Konstantina ponavlja imidž i harizmu 'Matriksa' u kojem je glavni junak. Završni sudar sa Satanom je najava budućih duela, jer Satana je po definiciji večan, kao i glavni junak svakog stripa u nastavcima. Prema tome, nakon 'Konstantina' sledi: nastaviće se.
