Izvor: Politika, 17.Maj.2012, 23:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Lepotica Stefani i kitovi ubice
Seks ponovo donosi nevolje u filmu Kineza Lu Jea, protest kanadskih novinara zbog naplaćivanja intervjua
Kan – Ni blizu snazi, u Kanu 2009. godine nagrađenog, filma „Prorok”. Novi film Žaka Odijara i njegovog vernog koscenariste Tomasa Bidegena – „Rđa i kost”, velika je veštačka konstrukcija sa puno providnih kalkulacija sa ciljem da se fascinira gledalac, zamađija potencijalni kupac i oraspolože stanovnici Kana u kojem je i snimljena ova „više od >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << života” drama.
Doduše, osnovica Odijarove priče nije ni loša ni nezanimljiva – imigrant Ali, samohrani otac petogodišnjeg dečačića i bivši bokser, sticajem okolnosti upoznaje Stefani, trenera orki-kitova ubica u zabavnom vodenom parku. I jedno i drugo su ljudi čudesnih karaktera, zanimljivi i krajnje neobični, što u prvih pola sata nagoveštava mogući potencijal ovog filma u kojem se u narednih sat i po dešava i svašta i ništa. Ali iz čista mira počinje da se bavi takmičenjem u uličnim, ilegalnim boks-mečevima, Stefani tokom šoua kit-ubica odgrize obe noge i sve što potom sledi, uključujući i spasavanje malog sina od davljenja pošto je propao kroz led, prilično je dramaturški nemotivisano i veštački nakalemljeno. Jednom rečju – razočaravajuće.
Ono čime je Žak Odijar očigledno bio fasciniran jeste mogućnost novih digitalnih tehnologija, zahvaljujući kojima je glumica Marion Kotijar u ulozi Stefani, sto odsto uverljivo i bez nogu i sa najsavremenijim protezama, međutim, to nije dovoljno za posve zadovoljavajući film. Nije dovoljna ni izvanredna gluma njenog partnera Matijasa Šenerca ni maestralni snimateljski rad (naročito u podvodnim i scenama uličnih tuča) velike francuske direktorke fotografije Stefani Fonten, da bi Odijarova „Rđa i kost” bio zapamćen na duže vreme.
Bolji utisak ostavio je novi film kineskog reditelja, scenariste i producenta Lu Jea, sa kojim je sinoć u dvorani „Debisi” svečano počeo takmičarski program „Izvestan pogled”. Pošto je na poslednjem Venecijanskom festivalu predstavio francuski film „Ljubav i modrice”, kinesku verziju „Poslednjeg tanga u Parizu”, autor „Vikend ljubavnika”, „Reke Sužu”, „Purpurnog leptira” i „Letnje palate”, u Kanu se sada takmiči sa „Misterijom”. I to kakvom. Sa filmom u kojem Lu Je kao da ponovo dokazuje da puno seksa znači i puno nevolja, u životima njegovih filmskih protagonista.
U ovom najnovijem slučaju, u lucidno vođenoj i dobro zaokruženoj krimi-priči koja počinje tragičnom smrću devojke na autoputu, odmotavanje klupka ovog incidentnog događaja dovodi do spoznaje da je devojka zapravo samo jedna od mnogih ljubavnica mladog čoveka za koga se ispostavlja da vodi tajni, paralelni emotivno-porodični život. Drugim rečima, čovek je bigamista i ovisnik o seksu. Ima dve žene i sa svakom po dete, a uz to obe vara sa slučajnim prolaznicama...Svaka misterija je u Lu Jeovom filmu, dobro građene atmosfere, uspešno osvetljena i film je sa razlogom dobio srdačne aplauze.
Jučerašnji takmičarski dan završio se projekcijom prvog filma iz buduće „rajske trilogije” austrijskog reditelja Ulriha Zajdla. Njegov „Raj: ljubav” je pomalo ekscentričan, ali u svakom slučaju provokativan film o sredovečnoj austrijskoj ženi (Margarete Tizel), koja putuje u Keniju da nađe ljubav, sledeći mnoge svoje evropske vršnjakinje u avanturama tipičnim za klasični i sve popularniji seksualni turizam.
Danas, u ranim jutarnjim satima, dobitnik kanskog Gran prija za „Gomoru”, italijanski reditelj Mateo Garone predstaviće svoj novi film „Stvarnost”, satiričnom dramom o opsednutosti Italijana rijaliti programima. Biće prikazan i novi animirani 3D hit „Madagaskar 3”, kao i film Kristijana Munđijua „Iza brega”, a filmski čas održaće legendarni kompozitor filmske muzike Aleksandar Despla. Današnji dan rezervisan je i za Šona Pena, koji je u Kan stigao kao poznati humanitarni aktivista, a ne kao glumac. Zajedno sa Polom Hagisom i Petrom Nemcovom, Šon Pen će predstaviti „Operaciju Haiti”, humanitarnu akciju za prikupljanje sredstava za pomoć godinama stradalom Haitiju.
Od događaja koji bude pažnju, ali i nadu da će do promena kad-tad morati da dođe, izdvajam zvanični protest Asocijacije filmskih kritičara i novinara Kanade, koji su i Kanski festival i svetsku filmsku javnost upoznali sa odlukom da nijedan kanadski novinar niti medij za koji radi, neće platiti ni peni za bilo koji intervju u Kanu. Čak neće napisati ni slova o filmu za koji su njegovi producenti tražili novac za intervjue sa autorima i protagonistima.
U saopštenju kanadski novinari, između ostalog, poručuju i to da će bez njihovog novca, između ostalih, ostati i Bred Pit, Benisio del Toro, Nikol Kidman, ali i njihov zemljak reditelj Dejvid Kronenberg za čiji je intervju čak i od srpske „Politike” traženo 2.500 evra. Šefica kanskog internacionalnog pres-ofisa, uvek srdačna Kristin Eme, na molbu da za „Politiku” prokomentariše činjenicu da su novinari sve češće u situaciji da moraju da plaćaju reditelje i zvezde (uglavnom američke) o kojima pišu, između ostalog je rekla: „Takvu praksu su pojedini producenti i agencije za publicitet počeli da uvode u poslednje dve-tri godine i sigurno je da to nije popularno a ni dobro. Jer šta će se desiti ukoliko sve zemlje budu bojkotovale intervjue? Nažalost, Kanski festival nije u mogućnosti da se meša u poslovnu politiku producentskih kuća. Ono što mi možemo jeste da samo skrenemo pažnju da se sve veći i veći broj akreditovanih novinara žali i da bi bilo mudro da se za filmove koji su u zvaničnim programima festivala ne naplaćuju intervjui”.
Kanađani su glasno rekli da je dosta, nemačke kolege pripremaju sličnu akciju, pa se stiče utisak da se čitava ova stvar neće zaustaviti na samo jednom bojkotu...
Dubravka Lakić
objavljeno: 18.05.2012.
.jpg)
