Izvor: RTS, 12.Nov.2018, 00:31 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Lavirint" Nade Korać pred čitaocima
Mitološke priče – dragocen izvor znanja o kulturnom nasleđu čovečanstva mogu se kazivati na način koji će ih povezati sa svakodnevnim iskustvom deteta i njegovim doživljajem sveta. O tome govori psiholog i profesor razvojne psihologije Nada Korać, u knjizi "Lavirint".
U "Lavirintu" je dvadeset grčkih mitoloških priča koje su u ovoj knjizi nedovršene celine. Većina ima početak. Na čitaocu >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << je da priče uobliči vođen pitanjima, kao što su: Koje je to predmete Arijadna dala Tezeju da bi savladao Minotaura i svoju družinu izveo iz Lavirinta? Kako je to Atina ušla u Zevsovovu glavu, pa se iz nje rodila? Zašto Ahil, iako skoro besmrtan, ima slabu tačku – ranjivu petu?
"To jeste neki podsticaj da dete u stvari razmišlja od neke tačke u nekom pravcu. To jeste jedna, kako bih rekla, blagousmeravana imaginacija. Znači, detetu je široko polje ali ne sasvim otvoreno nego omeđeno zadatkom koji se sastoji iz nekih okolnosti, likova, događaja i to je zapravo način da se njegova mašta podstakne, da se podstakne sposobnost rešavanja problema", kaže Nada Korać.
Dodaje da je bilo teško odabrati mitove jer su oni sami po sebi zanimljivi, ali ne mogu svi da se ispričaju na određeni način.
"Imate recimo Herkulove podvige, pa šta s tim? Ne možete da uradite ništa, pritom ima još nešto a to je da su grčki mitovi puni strašnog nasilja, raznih neobičnosti...veoma je složen proces koji se mora raditi vrlo pažljivo", dodaje Nada Korać.
Svaku od priča dete može da dopriča, prekroji, ilustruje, samo ili sa drugarima u školi. To je prilika za sopstvene knjige grčkih mitova, ali i dramske igre.
Od jedne priče, i iste polazne tačke, može nastati mnogo varijanti "iste priče". Kako su mitovi prvobitno ispričani, nestrpljivi čitaoci će saznati u drugom delu "Lavirinta", knjige koja može podstaći na upoznavanje grčke mitologije.
.jpg)
