Izvor: B92, 17.Nov.2013, 13:18   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Kulturni rat ili rat za pare

Članovi Nacionalnog saveta za kulturu zameraju Tasovcu što ignoriše njihove predloge i što se ministar protivi predlogu da dobijaju apanažu za svoj rad. Ministar odgovara da „pamet staje kad vidite gde se sve odliva novac poreskih obveznika”.

– Vi ste tek petnaest minuta na vlasti i sigurno vam na vratima kabineta još piše „Braca Petković“. Ali vaš medeni mesec sada je završen – rekao je Siniša Kovačević (DSS) Ivanu Tasovcu na skupštinskom Odboru za kulturu >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << prošlog utorka, koji je protekao u dvoiposatnoj raspravi izmeđučlanova ovog odbora, Nacionalnog saveta za kulturu i ministra kulture.

Tasovac je, kaže Kovačević, dočekan „unisono, s radošću i zahvalnošću“, on ceni ministrov „umetnički i menadžerski pedigre“, ali, po njemu, čak ni Tasovac neće moći sam da reši nagomilane probleme naše kulture, piše Politika.

Nerešene probleme nije teško navesti. Dok je proslava Milanskog edikta dobila dimenziju nacionalne fešte, Narodni muzej i Muzej savremene umetnosti godinama ne rade, Bemus zamalo da bude otkazan, a situacija sa konkursima za direktore se komplikuje. U Narodnom pozorištu se raspisuje već treći konkurs, a u Narodnoj biblioteci je ponovljen jer niko ne ispunjava uslove. To je kako se nagađa i bio cilj i prilika za uhlebljenje partijskih kadrova. Budžet za kulturu daleko je od jedan odsto, a vlada i dalje ne uviđa štetu koja nastaje zbog neulaganja u ovu oblast.

Pisac Dejan Stojiljković, koji nije član ovih tela, komentariše za naš list da kultura samo deli sudbinu države. – Kakva država, takva i kultura. Ustanove kulture su kadrovske deponije gde stranke zapošljavaju nekompetentne ljude, a negativna selekcija caruje – smatra ovaj pisac i dodaje da jedan čovek, ma kako kvalitetan bio, ne može mnogo da uradi.

– Dok je bio opozicija Tasovac je navikao da kritikuje. To je sindrom navijača koji stoji na tribinama i negoduje što fudbaleri propuštaju šanse. Međutim, kada obuju kopačke, pa počnu da ga udaraju po cevanicama, nastaje druga priča. Njemu se upravo to dešava. Kultura treba da izađe na tržište, i sve dok glumac bude činovnik u pozorištu, kao i pisac ili operski pevač, nema nam pomoći. Tržišni princip bi oslobodilo budžet i od tog novca pokrili bi se neprofitnidogađaji i kapitalna izdanja, koncerti klasične muzike i stipendije za talente. A kod nas su svi mislili da neće biti srpske književnosti ako ne bude velikih državnih izdavača – „Rada”, „Prosvete”, „Bigza” – ističe Stojiljković i dodaje da ima kompetentnih ljudi, kao što je Emir Kusturica, ali to je, dodaje, usamljeni slučaj.

– Ako partijski čovek nije zalepio dovoljan broj plakata da bi postao direktor vodovoda, onda ga pošalju da bude direktor biblioteke. Tako je bilo kod Miloševića, isto je i danas. Beogradskog protesta umetnika niko se više ne seća, a kada umetnici počnu da odlučuju o institucijama, pojede ih sujeta, jer svaki misli da je Leonardo da Vinči ili Dostojevski – ističe Stojiljković i naglašava da mu nije jasno šta se dešava između Ministarstava kulture i Saveta za kulturu.

U čemu je priroda nerazumevanja na relaciji ministarstvo–savet?

Dve i po godine članovi saveta za kulturu ministarstvu šalju sugestije za kreiranje kulturne politike, a ono ih, kako kažu, ne uzima u obzir. Štaviše, ministarstvo pismenim putem upozorava savet da ne može javno da kritikuje rad ove institucije.

– Ministarstvo kulture kritikuje savet zato što savet kritikuje njih. Savet postoji da ukaže šta vlast ne radi dobro. Mi treba da branimo savet od onih na vlasti, koji počnu da primenjuju svoju moć – rekla je Nada Kolundžija (DS) na Odboru za kulturu.

Tasovac nije odgovorio na pitanje zašto predlozi saveta „čame“ u ministarstvu, ali je rekao da je na njegov predlog povučen predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o kulturi, po kome članovi saveta imaju pravo na naknadu za rad. Ovaj predlog je trebalo da stupi na snagu 1. januara 2014. godine. Članovi saveta su jedno vreme dobijali apanažu (deset meseci), prema diskrecionom pravu ministra Bratislava Petkovića.

– Upravo prisustvujemo gašenju ovog nezavisnog tela – smatra Gorica Mojović. – Nekada je bila podela na rodoljupce i rodomrsce, a sadašnji ministar kao da želi da kaže da u savetu sede koristoljupci, kojima je bitna samo apanaža, što je uvredljivo. Ovde je reč o ozbiljnoj manipulaciji. Oni nisu amorfna masa, već ljudi sa imenom i prezimenom – dodala je Gorica Mojović.

– Ja se slažem sa Tasovcem. Izdvojiti godišnje 14 miliona i 200.000 dinara za apanaže – to vređa inteligenciju – rekao je reditelj Srđan Dragojević (SPS). – Učešće u savetu treba da bude čast, a ko neće da radi besplatno neka ide – predlaže Dragojević.

– U drugim savetima članovi dobijaju 70–170.000 dinara mesečno. Da li je to moralno opravdano kada se imaju u vidu poreski obveznici – pitala je Mirjana Dragaš iz SPS-a.

– Ako mislite da ljudi treba da rade besplatno, nadam se da ćete im dati sopstveni primer – uzvratila je Vesna Marjanović (DS).

– Pošto sam u oktobru snimao film, insistirao sam na tome da platu dobijam od novembra. Nadam se da vam se sviđa moj lični primer – odgovorio je Dragojević.

Povodom predloga ministarstva da savet napusti prostorije ministarstva i da se vrati osnivaču – Skupštini Srbije, reagovao je je Slobodan Vujović, član Saveta za kulturu:

– Možemo mi da se sastajemo i u parku, ako nas ne želite. Aktivno smo radili na nacrtu strategije razvoja kulture, slali rešenja, ali bez odgovora. Ovde nedostaje dobra volja – rekao je Vujović.

– Poželjni su ovakvi disonantni tonovi. Ministarstvo treba da nastavi komunikaciju sa savetom ali putem dopisa – rekao je Tasovac, koji je posle uvodnog govora uglavnom slušao izjave drugih učesnika. On je takođe rekao da „novac nije jedini, pa čak ni naš najveći problem“. Hrabra izjava, javnost jedva čeka njenu potvrdu i opipljive rezultate.

Na kraju ove polemike stekao se utisak da ministarstvo i Savet za kulturu paralelno rade na dva koloseka, što je u situaciji ovdašnje urušene kulture –luksuz.

Nastavak na B92...