Izvor: Blic, 05.Maj.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kultura izolacije
Kultura izolacije
Ono što je od 'devete rupe na svirali' evoluiralo u 'tehničko pitanje', a što, zapravo, čini naš ukupni javni i društveni, pa dakle i kulturni život, dobilo je svoj novi oblik, nama od ranije poznat. 'To' se sada, i opet, zove izolacija. Za razliku od prethodnih godina, kada je izolacija bila sveobuhvatna, ovaj put će to biti tihi, fini dodir meke šape evropske zveri, taman toliko grub da bude neprestano opominjući i taman toliko nežan da pruža iluziju >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << mogućnosti.
Pospanost jedne vlastodržačke garniture ne bi trebalo da utiče na, uzmimo, stanje kulture čitavog građanstva jedne zemlje. Međutim, mi znamo da u našem slučaju nije tako. Kod nas je država tako postavljena da joj je jedini cilj zadovoljenje izvesnih, uglavnom ličnih, ambicija. Retko ili nikako, ona je servis građana. Povremeno, uz naše čuđenje i odobravanje, dogodi se i ponešto civilno, civilizovano i normalno. Kada, dakle, kukamo za nedostatkom države, ne prizivamo ono što smo kao 'višak države' imali u vreme titoizma ili crno-crvene koalicije (koja, doduše, i sada pomalo vrši vlast ovde); kulturi je država potrebna samo utoliko ukoliko će regulisati izvesna pravila igre i nadgledati njihovo sprovođenje. Ne na način RRA, razume se.
Bilo kako bilo, ono što nam predstoji jeste izvestan nazadak. To ne znači da ćemo biti isključeni iz, recimo, evropskih kulturnih fondova. U njih smo, uostalom, tek netom pripušteni. Ali, ukupna slika jedne zemlje ostaviće traga i na vrlo - za državu i njene glavare - sitne stvari kao što je mogućnost da neko naš dođe do nekog izvora finansiranja u Evropi. To je samo primer.
Znam da se kultura malo koga tiče u ovoj zemlji. Isto tako, međutim, znam da ova zemlja baš i nema tako mnogo mogućnosti za pohvalu pred svetom. Kultura je jedna od boljih.
Srećna nam izolacija.
Orvelijana za početnike
'V kao Vendeta' reditelja Džejmsa Mektiga
Braća Vačovski, tvorci danas već legendarnog 'Matriksa', ponovo jašu, ali sada svoj film 'V kao vendeta' (godina proizvodnje 2006. trajanje: 130 minuta) potpisuju samo kao producenti i pisci scenarija, dok se na poslu reditelja pojavljuje Džejms Mektig. I još jedno uvodno iznenađenje: autor stripa iz 1989. godine, Alan Mur je tokom snimanja povukao svoj potpis sa špice. Reč je o delu spektakularne dramaturgije, u kome se tragični buntovnik Gaj Foks (nastradao pri pokušaju da zapali britanski parlament 5. novembra 1605. godine) ukršta sa orvelovskom budućnošću koja se već dogodila. U 2020. godini opaki virus je već izazvao strahovite žrtve u SAD, a ugroženom Britanijom vlada diktator Satler (Džon Hart).
Međutim, pojavljuje se buntovnik V, pod drvenom maskom Gaja Foksa, koji želi da ispuni davnašnji naum i nudi današnji terorizam u najdoslovnijem smislu (sa mnogo razaranja). Dobili smo žestoku kritiku tačerovske Engleske, sa pomalo prevaziđenim orvelovskim postavkama o svemoći medijske kontrole i sa junakom koji želi osvetu (nastradao je usled monstruoznih, mengeleovskih eksperimenata). Tragična žrtva u dvostrukom smislu je mlada tv-novinarka Ivi Hemond (Natali Portman) kojoj junak s maskom najpre spasava život, a potom je uključuje u svoj rušilački plan. Autori svesno igraju na kartu približavanja pojmova terorizma i revolucije, ideja prilično subverzivna za današnje političke prilike na Zapadu.
Ivin lični junak je Dantes iz Diminog 'Grofa Monte Krista', a osvetnik V deluje kao drugi skriveni junak - 'Fantom iz opere'. I tu se sličnosti završavaju. Uprkos spektakularnom ishodu (razaranje Vestminsterske palate i legendarnog Big Bena), priča dubinski hramlje, pošto V neprekidno ostaje pod drvenom maskom. Film spasava Natali Portman koja nosi baklju verovanja i zabluda do kraja. Orvel pripada jučerašnjim, istorijskim lekcijama i ovo je bio samo mali podsetnik za lenje i zaboravne. I za decu, naravno.
