Izvor: Danas, 23.Jun.2015, 08:46   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Kultura danas je površna predstava

"Kada dođem na ideju, nikada ne pišem odmah. Čekam, dok priča nadolazi vreme kada će se knjiga sama napisati. Kada napišem prvu verziju, kojom nikada nisam zadovoljan, dolazi moj omiljeni deo - druga verzija", rekao je Mario Vargas Ljosa, nobelovac i čuveni peruanski pisac u podgoričkoj Gradskoj knjižari, gde je kao gost Nove knjige objašnjavao publici kako piše svoje književne tekstove.

"Ne volim toliko da pišem, koliko volim ponovo da pišem. Druga verzija se uvek >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << znatno razlikuje od prve. Bude kraća, sažetija, čitkija. Treća i finalna verzija bude očišćena svih viškova, kojima smo mi Latinoamerikanci generalno skloni. Na taj način su manje-više stvarane sve moje knjige", ispričao je Ljosa. On je podsetio da je oduvek govorio da je to što je naučio da čita za njega najvažnije što mu se desilo u životu

"Imao sam samo pet godina, i nikada nisam zaboravio koliko me je obogatilo to što sam mogao da dešifrujem reči i da ih pretvorim u slike."

Iako svoje različite životne perspektive ne može da svede na jednu knjigu, peruanski pisac je priznao da je delo koje ga najbolje predstavlja i oko kojeg ga je najviše "bolela glava" roman "Rat za smak sveta". U pisanje tog romana uložio je najviše svog vremena, prvi put je pisao delo na portugalskom jeziku, a s obzirom na to da se knjiga bavi pričom o dešavanjima u građanskom ratu u Brazilu krajem 19. veka, morao je mnogo da istražuje.

Za kulturu savremenog društva Ljosa je rekao da da ona "nastoji da bude zabava, tako da postaje površna, a nekadašnja čvrsta uverenja koja smo imali i koja su naši preci imali sada više ne postoje i u njih više ne verujemo. Danas imamo umetnike koji nisu umetnici, već su pajaci. Kultura danas postaje jedna predstava, jedna površna predstava koja se ne dešava samo u razvijenom svetu veći u manje razvijenim zemljama. Postoji jedno opšte pravilo da kultura više nije niti autentična niti duboka.

"U mnogim delovima sveta kažemo da je kultura nestala, da je više nemamo." konstatovao je Ljosa .

U okviru gostovanja peruanskog nobelovca u Crno Gori, potpisan je ugovor između Nove knjige i budvanskog Grada teatra o zajedničkom izdanju knjige dramskih tekstova Marija Vargasa Ljose. U knjizi će se naći i tekst drame "Priče o kugi" sa kojim je autor, početkom godine, debitovao kao glumac. Inače, Izdavačka kuća Nova knjiga je već sklopila ugovor o ekskluzivnom pravu za objavljivanje ove Ljosine knjige za Crnu Goru. Nakon večeri u Gradskoj knjižari, ministar kulture Crne Gore Pavle Goranović je u Vili Gorica primio Marija Vargasa Ljosu i Predraga Uljarevića, direktora Nove knjige, a narednih dana čuveni pisac je otvorio III Mediteranski salon knjige u Budvi, čime će svečano otpočeo i ovogodišnji festival Grad teatar. Takođe tokom gostovanja u Crnoj Gori u čast nobelovcu ustanovljena je nagrada Književni plamen.

Književni plamen

Izdavačka kuća Nova knjiga u saradnji sa Marijom Vargasom Ljosom ustanovila je nagradu internacionalnog karaktera "Književni plamen", koja će se dodeljivati za doprinos svetskoj književnosti za izvrsnost u literaturi. Ljosa je prilikom potpisivanja osnivačkog akta u hotelu "Splendid" u Bečićima istakao da će učiniti sve u njegovoj moći da nagrada ima dug život, da pripadne dobrim piscima i da čitaoci njenu vrednost prepoznaju. Pisac je istakao da su nagrade uvek stimulans, pogotovo one koje se dodeljuju časno i kroz jasno utvrđenu hijerarhiju vrednosti prema kojima se ocenjuje kvalitet jednog književnog dela. Nagrada će se dodeljivati jednom godišnje i to autoru kojeg predloži Vargas Ljosa kao počasni predsednik žirija, članovi žirija, urednici izavačke kuće Nova knjiga i čitaoci. Prvi književni zlatnik u istoriji izdavaštva i nagrađivanja, sa Njegoševim likom, dodijeljen je upravo peruanskom nobelovcu. Književni zlatnik će, kao deo nagrade "Književni plamen", ubuduće nositi lik Vargasa Ljose.

Nastavak na Danas...