Izvor: Danas, 04.Jun.2015, 22:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kontrola i obezbeđenje za "sirotinju"
Kako se gubi a kako preuzima kontrola ili vlast? Lako. Metalna žica i paneli, obezbeđenje - muško za muškarce, žensko za žene, ako žele da pogledaju izložbu "Ljubav je za sirotinju" umetnika Marka Tirnanića, koja je sinoć otvorena u Galeriji Podroom Kulturnog centra Beograda (KCB). Ovaj izložbeni prostor Tirnanić je oblikovao prema svojim pravilima tako da publika selektivno može da konzumira njegove radove. U delu izložbe dostupne muškarcima predstavljena su dva video-rada: u jednom >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << majka drži ćerku za ruku dok dete urinira, u drugom učestvuje sam umetnik koji urinira usred Knez Mihailove ispred KCB-a, a žene će moći da posmatraju kako u videu kontrolu gubi vojnik u šumi, koji u statičnoj sceni urinira u uniformu.
Arhitektura postavke sadrži i specifično suženje - uska vrata "po meri umetnika", koji o svemu ovome kaže:
"Bitna mi je publika. Ona pravi rad", kaže Marko Tirnanić za Danas uoči otvaranja. Ideja je, kako ukazuje, usmeriti pažnju, pre svega na mehanizme kontrole koji deluju od detinjstva i, dalje, tokom života - "kontrola ljubavi prema državi, prema institucijama, prema autoritetima". Tirnanić skreće pažnju da bez obzira na to što je izložba osmišljena tako da on stvara situaciju u kojoj pravi "sistem unutar sistema, državu u državi" gde se publika "ima" ponašati prema njegovim pravilima, reakcije mogu biti krajnje nepredvidive. On, kako kaže, može samo da pretpostavi kako će ova prostorna instalacija u Podroomu delovati na publiku, koja u suštini može slobodno i direktno na licu mesta da odluči. To je ono što je najpoželjnije, da se zaključiti iz razgovora sa umetnikom. Publika, kako kaže, može da ne pristane da pogleda izložbu pod zadatim uslovima, okrene se i ode. I to je odluka. Možda muškarci krenu da prepričavaju ženama šta su videli u "svom" delu izložbe i obratno. Zanimljivo bi moglo biti i to kako će izgledati prepričavanje viđenog od muškaraca, a kako od žena i ko je manje raspoložen da obiđe izložbu pod zadatim uslovima.
Inače, inspiraciju za ovaj rad Tirnanić je dobio iz svog prethodnog, "Attention", koji je predstavio u Berlinu tako što je uspešno odglumio obezbeđenje pretresajući muškarce na ulazu Galerije gde je zakazao otvaranje svoje izložbe. Njeno ime je bilo identično nazivu rada - "Attention", a Tirnanić je zapazio kako bi u narednom projektu trebalo da ima žensko obezbeđenje pošto mu u Nemačkoj nije bilo dozvoljeno da dodiruje žene. Prvi utisak može prevariti da Tirnanić u svom radu ima potrebu da uspostavi psihološku i fizičku kontrolu nad publikom, međutim njegovo dosadašnje stvaralaštvo, kao i najnovije, upravo se bavi kritikom i propitivanjem mehanizama ove vrste. Možda je zato i dobio prvu nagradu "Unpleasure Design" u Hagu za rad simboličnog naslova - "Freewill".
Ipak, kakve veze sve navedeno ima veze s naslovom izložbe, to jest sintagmom "Ljubav je samo za sirotinju", najbolje sami da proverite narednih dana u Galeriji Podroom KCB-a, gde vas očekuju još dve zanimljive izložbe: "Umesto završetka" Nemanje Nikolića u Likovnoj galeriji i "Ogledalo" Luke Klikovca u Artgetu. Izložba "Umesto završetka" Nemanje Nikolića u Likovnoj galeriji KCB-a predstavlja crteže i animacije ovog autora fasciniranog filmom, pre svega Alfreda Hičkoka, i literaturom, pre svega knjigama i časopisima iz domena društvene i političke misli u socijalističkoj Jugoslaviji. Literaturu je Nikolić pronašao u privatnom posedu, tačnije kod svojih roditelja, i odmah mu je ovo štivo bilo zanimljivo, uključujući i zapisnike sa partijskih sastanaka. Za njega je to bilo otkriće novog sveta, a ispisane stranice postale su mizanscen na kojima je crtežom pokušao da dočara odigravanje kultnih scena majstora horora - bega, panike i straha. Bilo da u ovakvim stanjima zatiče pojedinca ili masu. Prvi Nemanjin serijal sa više od 200 crteža je na stranicama knjige Panic Book, koja će takođe biti dostupna publici.
Izložba na vrhu KCB-a u Galeriji Artget evocira pitanje "Ko sam ja, ko si ti? uobičajeno za onog ispred ogledala. Sličan osećaj obuzima i posmatrača kad se zadesi ispred fotografija uopšte a posebno Lukinih, predstavljenih na printovima ogromnih dimenzija. Njegova izložba "Ogledalo" je upravo na tragu knjige eseja "O fotografiji" Suzan Zontag i pitanja šta nam danas ovaj medij donosi i kakva nam pravila nameće. Klikovac se fokusirao na neuralgičnu tačku - granicu između života i smrti - na memento mori. Njegove fotografije suočavaju posmatrača sa slikama mladih mrtvih ljudi - od 18 do okvirno 30 godina. Lepih i uspešnih, moglo bi se reći i po rekvizitima snimljenim u njihovoj neposrednoj blizini. Ovi mladi ljudi imaju otvorene ili zatvorene oči. A kažu one su "ogledalo duše"... Pogledajte do 27. juna.
