Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 05.Nov.2011, 04:46   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Koncert povodom 20 godina hora Melodi

BEOGRAD -

Poznati interpretator pravoslavne duhovne muzike, vokalna umetnica i dirigent Divna Ljubojević, osnivač i umetnički rukovodilac hora i studija za duhovnu muziku "Melodi" povodom 20 godina postojanja hora, održaće večeras koncert u Kolarčevoj zadužbini.

Ljubojević i "Melodi" predstaviće se bogatim i raznovrsnim programom: ruskim, srpskim i vizantijskim pojanjem a sa svojim gostima, Orkestrom Škole za muzičke talente u Ćupriji, izvešće odlomke iz Liturgije >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << Domestika Aleksandra Grečaninova i premijerno Pesme iz južne i istočne Srbije Vladimira Đorđevića.

Osnovan u jesen 1991. godine pri manastiru Vavedenja presvete Bogorodice u Beogradu hor "Melodi" redovno učestvuje u bogosluženju ali i izvodi pravoslavnu duhovnu muziku na koncertima u zemlji i svetu.

U intervjuu Tanjugu Ljubojević je kazala da duhovna muzika koju izvode "Melodi", koju ona interpretira, ima dva života, jedan je obredni, crkveni, a drugi koncertantni.

"Na koncertima ova muzika ima potpuno isti segment kao i u crkvi, misionarenje, i u crkvi kada pevate, bez obzira što je u funkciji obreda, dešava se da obavite misiju jer ulaze ljudi koji nemaju mnogo veze sa crkvom, iz znatiželje, kada čuju muziku, desi se nešto što ih u nekom trenutku prelomi i oni počnu da šire interes prema veri", rekla je Ljubojević.

Ona smatra da je koncertno izvođenje duhovne muzike vrlo značajno, da od 1990-ih počinje da se širi interesovanje, da mnogi horovi stavljaju na repertoar duhovnu muziku ali da je važno kako se ona interpretira na koncertnom podijumu da bi imala pun smisao.

"Važno je da dirigent zna šta izvodi, da zna pre svega tekst koji je osnova na koji se dodaje muzika koja prati tekst, jer ako nema tog saznanja o tekstu nema ni muzike koja odgovara, prati i misionari", smatra Ljubojević.



Na pitanje po čemu se hor "Melodi" razlikuju od drugih interpretatora duhovne muzike Ljubojević je odgovorila da je sigurna da to nije samo jedna stvar nego čitav koncept hora koji traje 20 godina.

"To je veliko prijateljstvo nekolicine ljudi, njihova muzikalnost bez koje ne bi ni bili pevači, netipičan način saživota koji se ne svodi na deljenje nekog zajedničkog hobija nego na ono što prožima ceo život, a to je vera. Vera, ljubav prema muzici, prijateljstvo, druženje, to je kontinuitet bez koga ne bi mogao da postoji zvuk koji hor ima, to je razumevanje ne samo na muzičkom nivou", rekla je Ljubojević.

Ona smatra da u drugim horovima, kroz koje prolazi mnogo ljudi nema takvog razumevanja, da je kroz "Melode" takođe prošlo dosta ljudi ali je ostala okosnica od njih 12 koji iz dubine srca pevaju, dišu zajedno, iako sa različitim glasovima, različitih profesija, doprinose jedinstvenoj lepoti zvuka hora.

Školovani muzičar, diplomirala je na Akademiji u Novom Sadu, Ljubojević se sa pevanjem koje sada interpretira sa velikim uspehom, širom sveta nazvana "anđeoskim glasom" prvi put susrela u manastiru Vavedenje, čuvši pevanje monahinja za manastirskom pevnicom.

Ona je ispricala da je to pre svega bio glas pokojne igumanije Agnije koja je takođe bila školovani muzičar, svirala je violinu i imala je predivan glas koji je nosio tu pevnicu.

"To nije toliko opredelilo moj poziv jer nisam razmišljala o pozivu, muzika je prosto moj život, dobila sam dar da prepoznam da je duhovna muzika nešto izvanredno i da to treba podeliti, a sa kim ćete to uraditi nego sa najbližim prijateljima", kazala je Ljubojević i dodala da godinama imaju "začepljen" kalendar nastupa, puno koncerata u inostranstvu i da stoga nema vremena za kontinuiran rad sa ljudima koji nisu pevači i ne poznaju tu vrstu muzike.

Ljubojević promoviše pravoslavnu duhovnu muziku u klasičnu, kako bi ona dobila mesto koje zapadna duhovna muzika oduvek ima, ali, kako je rekla, to kod nas teško ide, sve je zatrpano raznoraznim ponudama, pa je opet došlo vreme da duhovna muzika nije na mestu na kome treba da bude.

Ona smatra da povratak korenima implicira upoznavanje tih korena na pravi način, a ne dodavanjem na repertoar nečega što je novo, da dok izvodi ovu muziku stoji iza toga da je ona klasična muzika.

"Ne izlazim pred publiku u koncertnoj sali sa strahom, sumnjom da li će neko to shvatiti kao muziku druge vrste, to je muzika kao i svaka druga dobra muzika, nemam napadan koncept", kazala je Ljubojević.

Prema njenim rečima "Mocartov "Rekvijem" se nigde ne računa u crkvenu muziku, "kada nalepite etiketu crkvena to je nešto odmah diskvalifikovano, stavljeno u ćošak memljive crkve".

Ljubojević ne zna kada će pravoslavna duhovna muzika kod nas biti na mestu kome pripada, zna da svuda u svetu, osim kod nas, "postoji poštovanje i znanje o svojoj tradiciji i poštovanje nje u okviru školstva".

"To je tako u Rusiji, Francuskoj, Španiji, svuda po zapadu, kod nas nema ništa što je opšteobrazovno, što deca uče u školi", kaže osnivač i umetnički rukovodilac hora "Melodi" koja se sa svojim prijateljima dve decenije posvetila čuvanju, izvođenju i širenju tradicije pravoslavne duhovne muzike.

Na repertoaru hora "Melodi" su dela pravoslavne duhovne muzike od najranijih vizantijskih zapisa do kompozicija savremenih autora. Za 20 godina postojanja hor je održao nekoliko stotina koncerata u zemlji i svetu, objavio 16 CD izdanja od kojih 10 u zemlji i šest u inostranstvu, uz izuzetno dobre ocene slušalaca i stručnjaka za duhovnu muziku.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...