Izvor: Danas, 07.Sep.2014, 21:59 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kompozicija u crvenom i sivom
Može se reći da je jedna od najbogatijih i, svakako, najzanimljivijih privatnih strip biblioteka formirala današnju strip scenu u Srbiji.
Naime, retki su oni koji se danas bave ovim medijem na našoj sceni, a da njime nisu bili inficirani pozajmljujući knjige iz biblioteke Vladimira Vesovića, strip crtača, osnivača strip škole „Đorđe Lobačev“ i pedagoga. Moć ove biblioteke, zapravo, počiva na tome što njen vlasnik nesebično pozajmljuje stripove, veoma vredne strip >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << knjige, često zaboravlja i kome ih je dao i ne prati da li su mu vraćene, jer mu je isključivo važno da se ti stripovi čitaju. Tako publikacije iz ove biblioteke godinama kruže među poštovaocima stripa (s obzirom da su neka izdanja inostrana, retka, a često i veoma skupa), ali se biblioteka kontinuirano regeneriše, te se tu uvek mogu pronaći primeri iz najnovije svetske strip produkcije.
Pozajmljujući knjige iz ove biblioteke i ja sam se po prvi put upoznala sa najznačajnijim svetskim strip ostvarenjima, uključujući i nezaobilazni klasik, raskošnu strip sagu „Sambrovi“ Bernarda Izlera, koju je pre nekoliko godina, objedinjavajući prva četiri strip albuma, objavila izdavačka kuća Beli put.
Delo je zasnovano na prikazu urušavanja aristokratske porodice Sambr nakon smrti oca porodice Igoa Sambra, te na centralnoj temi borbe njegovog sina i glavne ličnosti serijala Bernara Sambra da se odupre tiraniji kulta porodice i pritisku očuvanja mistično sujevernog i jalovog zaveštanja, o kome se, nakon očeve smrti, Bernarova sestra Sara opsesivno stara. Julija, po tom zaveštanju, ukleto crvenih očiju, poziva Bernara na dionizijsku proslavu pobede principa čulne i životne radosti i oslobođenje od porodičnih i intimnih stega, dok uporedo pratimo socijalne nemire i procese društvenog oslobađanja u predrevolucionarnoj Francuskoj, u jesen 1847. godine.
Ovaj kultni strip serijal klasične francusko-belgijske škole (preciznije bi bilo reći belgijske, s obzirom da autor živi i radi u Briselu), oslanjajući se na umetnički sistem epohe Viktora Igoa, snažno boji romantičarska melanholija i sudbinski patos. Fiktivni likovi prožimaju se sa istorijskim, Ežen Delakroa sa slikarem Egonom Valdjeom, dok ocvala muza za figuru Slobode organizuje prestižna društvena okupljanja pred svrgavanje Luja Filipa i uspostavljanje Druge Republike. Izler prezire politički oportunizam dolazio on od strane regresivno monarhističkih struja, ili sa progresivno revolucionarnih barikada, dok afirmiše jedino zdrave životne impulse koji počivaju na ljubavi i vernosti. Tako će mladi Bernar, izazvan od strane slikara Valdjea, smireno objasniti zašto odbija dvoboj: „Ne mogu da se tučem u dvoboju ... jer zavetovao sam se da ću život dati za jednu ženu“, za Juliju koja, svakako, simbolizuje ljubav, ali samim tim, najpre i slobodu.
No ovaj strip serijal, koji je u međuvremenu dopunjen sa još dva albuma (stripovi su objavljivani u periodu od 1986. do 2007), poštovanje publike svih generacija, kao i strip stvaralaca, zaslužio je prvenstveno zbog svoje vizuelne perfekcije i raskoši. Ova olovno teška i monumentalna freska realizovana je rigoroznim kompozicionim štimovanjem i disciplinovanim radom, što je, čini se, obezbedilo Izleru poziciju izvesnog ekscentrika. Sa njegovih tabli odjekuje teška i dramatična melodija, sa struna čvrsto zategnute grafičke konstrukcije, obložene polifonijom svetlosivih, olovnih i tamnih tonova, kojima kontrastira jarka crvena boja Julijinih očiju i kose svih članova porodice Sambr.
Svet Sambrovih u međuvremenu se proširio, te Izler od 2007. godine kao scenarista, u saradnji sa drugim crtačima, radi na zasebnom serijalu „Rat Sambrovih“.
Čuveni klasik svetskog stripa, delo koje treba imati na policama biblioteka i, kao i sve knjige, nesebično pozajmljivati.
