Izvor: Blic, 15.Jun.2000, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kod nas hrabrost ide samo uz alkohol
Kod nas hrabrost ide samo uz alkohol
Bend 'Prljavi Inspektor Blaža i Kljunovi' subotnjom svirkom u klubu Bombo proslaviće rođendan svog frontmena. A ovih dana pojaviće se i lajv album 'Shipu ga žobla'sa koncerata koje su 8. i 10. marta održali u SKC-u. 'Želimo da internacionalizujemo svoju karijeru pa smo naslov preveli na engleski jezik' kaže za 'Blic' Blaža. 'Publika će biti veoma iznenađena ovom pločom kao što smo i mi. Ona zvuči bolje nego studijske koje su krš. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << A i naši koncerti su krš. Znači dosnimavali ste?
Na neki način. Na matrice Rolingstonsa i Kvina ja sam pevao. Ispalo je dobro. Time planiramo da privučemo deo publike koja voli koncerte, a koju do sada naša grupa nije zanimala. Ali moram da naglasim da ćemo u narednom periodu nastupati samo u pauzama između utakmica. Fudbal, koncerti... Reklo bi se da živimo u normalnoj zemlji?
Dobro si primetila. Živimo u divnoj zemlji. Imaš platu, ali je ne primaš, imaš kola, ali ih ne voziš, jer nema benzina, imaš deviznu štednju, ali ne možeš da je podigneš, imaš ženu, ali je ne viđaš jer po ceo dan moraš da rintaš da bi preživeo. Veoma nam je lepo i ja uživam.
Imate li utisak da ovde većina uživa budući da se ništa da menja?
Mi živimo kako većina želi. 'You ask for it'. To je naša priča. Šta je vaša priča?
Osnovao sam Srpski pamelistički blok i izlazim na sledeće izbore. Ja ću se kandidovati na lokalnom, a Pamela na saveznom nivou. Borićemo se da penzioneri dobiju dovoljno mleka, u zimskim danima delićemo im Pameline postere da se ogreju, đacima i studentima daćemo lutke na naduvavanje pa će biti manje nervozni. Time ćemo ujednoi rešiti problem prosvetnih radnika. Izvanredan program. Nije li duhovitost te vrste postala kontraproduktivan ventil?
To je i odgovor. Zašto onda birate tu varijantu?
Ta varijanta se zove preživljavanje. Kada mi se žena i tašta ujutro probude prvo što traže jesu pare za hleb i mleko. Naša svakodnevica postala je borba za preživljavanje. Kao u seriji 'Survival'. Znači li to da vi ne možete ili ne želite da podržite ideju nekih rokera da se koncerti bojkotuju?
Bora, Bajaga i Balašević su velike face. Oni mogu da sviraju napolju, ali ja spadam u mnogobrojne koje niko neće da pozove. A da odem u Grand ili Siti ne pada mi na pamet. Znači, ostaje mi jedino da sviram ovde. Mislim da mladi ljudi u Srbiji očekuju neki način okupljanja, a najbolje je na koncertima. Ima li domaći rok snagu i poruku koja može da pokrene svest naših klinaca?
Kod nas posle Milana Mladenovića niko nema tu harizmu i viziju. Ali energija mladih u unutrašnjosti Srbije je neverovatna, dva puta veća nego u Beogradu. Ali tamo je veća i besparica. Ljudi su bukvalno na ivici opstanka. U velikom gradu čovek i ne zna za gladne koji nemaju para ni za hleb, a u malom mestu to ne može da se sakrije. Kako vi živite?
Rećiću ti kako vidim sebe za recimo 15 godina. I dalje sam u redu za deviznu štednju koju moji roditelji nisu uspeli da podignu. Nosim cipele iz berićetne 98. koju pamtim po kupovini veš mašine. Nije bila šala kupiti to čudo tehnike. Ima 14 programa i prima pet kila veša! Vidite li ovde neku šansu za normalan život?
Trebaće nam još nekoliko godina da bi se desile promene. Ne zvuči optimistično, ali siguran sam u to. Izgleda da sa Rusima delimo neki mazohistički gen. Naš čovek je srećan samo kada je nesrećan. A ne verujem ni da ovde ima mnogo hrabrih ljudi. Hrabrost je kod nas vezana za masnu hranu i alkohol. Čim on iščili nema ni hrabrosti. MAJA ĐOTI
