Izvor: Blic, 13.Feb.2003, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ko kleveće 'Mešu Selimovića'
Ko kleveće 'Mešu Selimovića'
Vest da 'Večernje novosti' prekidaju ovogodišnju trku za književno priznanje 'Meša Selimović' zbog kršenja pravila nagrade, lobiranja i pritisaka, podstakla je i pitanje lobiranja uopšte, kao i uticaj tog 'sporta' na književne vrednosti. Direktor Udruženja knjižara i izdavača Jugoslavije, koje je suosnivač ove nagrade, Živadin Mitrović, o celom slučaju kaže:
'Od kada sam ja preuzeo Udruženje sugerisao sam da je prvi problem >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << sa kojim se moramo pozabaviti masovnost ljudi koji glasaju. Osamdeset ili devedeset ljudi je prevelik broj. Ovo je 15. godina kako se 'Meša' dodeljuje, dakle nagrada je osnovana u vreme SFRJ. Jugoslavija se smanjivala a broj ljudi koji glasa je rastao. Već prošle godine je taj problem brojnosti došao do izražaja tim pre što jedan broj vrlo uglednih književnih kritičara nije hteo da učestvuje u tome. Ove godine se pokazalo da oni koji glasaju krše pravila. Dakle, zanemarene su propozicije što govori da neki od ljudi koji učestvuju nemaju nikakvu odgovornost, što ugrožava ugled i ozbiljnost nagrade.' Komentarišući pitanje lobija u ovdašnjim književnim krugovima, Mitrović kaže:
'Ima jedan broj kritičara koji je otporan na lobiranje svake vrste ali ima i onih drugih. Činjenica je da su tokom poslednjih desetak godina kriterijumi opali u svim oblastima, pa i u ovoj. A to, podrazumeva se, loše utiče na književnost i na vrednost literature.'
Vladislav Bajac, pisac i čelnik izdavačke kuće 'Geopoetika' navodi da nije pomno pratio proces glasanja za nagradu 'Meša Selimović', a o lobiranju u ovdašnjoj književnoj zbilji kaže:
'Nezgodno je kada čovek o tome priča, jer treba imati čvrste i konkretne dokaze. Ali ono što ja vidim, i kao pisac i kao izdavač - a to mi daje izvestan kredibilitet, jeste da lobiranja ima na različite načine. Od preteranog marketinga do psihološkog i materijalnog pritiska. No, važnije od svega toga jesu loše posledice, odnosno remećenje kriterijuma i kvaliteta. Često vredne knjige bivaju izostavljene, a nedovoljno kvalitetne nagrađivane. U našoj književnoj zbilji prečesto se unapred zna dobitnik nekog priznanja. Neretko sam bio zagovornik hrabrosti žirija da neku nagradu ne dodeli. Recimo, devalvacija NIN-ove nagrade je, sa moje tačke gledišta, sramota ove kulture'. Mihajlo Pantić, poznati književni kritičar, kaže da o nagradi 'Meša Selimović' nije dovoljno obavešten.
'Već sedam, osam godina ne učestvujem u glasanju za tu nagradu smatrajući da u Srbiji jedva da ima 10, a ne 80 književnih kritičara. Što se lobiranja uopšte tiče naravno da ga ima, jer se kroz književne nagrade prelamaju najrazličitiji interesi. Lobiranje zapravo devalvira nagradu. Kod najprestižnijih priznanja, kojih ima tek nekoliko, verovatno ga ima manje, kao što je na primer NIN-ova nagrada'. T.Nježić
