Izvor: B92, 13.Avg.2013, 10:28   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Književnici nemaju ni za članarinu

Udruženje književnika Srbije i Srpsko književno društvo dovedeni su na ivicu opstanka. Novac iz budžeta ne pokriva troškove glasila i manifestacija oba društva.

Male mrve na stolu, a puno gladnih usta. Tako bi u najkraćem mogao da glasi opis situacije u kojoj se nalaze dve reprezentativne grupe srpskih pisaca, koje stoluju u Francuskoj 7 - Udruženje književnika Srbije i Srpsko književno društvo, pišu Novosti.

Da je zavrtanje finansijskih slavina za kulturu >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << i umetnička udruženja ozbiljno ugrozilo književnost i brigu o statusu pisca, slažu se čelnici i jednih i drugih.

Udruženju književnika ove godine iz budžeta namenjeno je oko milion i po dinara, što su, po rečima predsednika UKS Radomira Andrića, nedovoljna sredstva za najosnovniji rad.

- Problemi udruženja nisu od juče, godinama ga prate. Najjednostavnije rečeno: imali-nemali, mi ćemo da radimo, na to smo se već navikli - kaže za „Novosti“ Andrić.

Književna tribina UKS, kao i njihovo glasilo „Književne novine“, rade u zaista teškim uslovima, uglavnom sa minimalnim novcem.

- Nekako se nalazi način da se sačuva identitet glasila i UKS. Narodski rečeno, sve se radi na molbu. Mnoge priloge u tim novinama, koji su zaista vredni i dolaze od izuzetnih autora, dobijamo bez nadoknade. Para imamo samo da platimo štampanje - objašnjava Andrić.

Odlukom Skupštine grada lišeni smo zakupnine jednog prostora u Francuskoj 7, a to je „Klub književnika“, koji je izdat privatniku. Time su oštećena oba udruženja. Sredstva od zakupnine korišćena su nekad za održavanje zgrade. Sada su delovi fasade i krova počeli da padaju, i ova divna zgrada, nacionalno kulturno dobro, koju je 1884. projektovao arhitekta Jovan Ilkić, zbog nebrige propada - kaže Andrić. Žurić potvrđuje postojanje ovog praktičnog problema unutar samoga zdanja u Francuskoj 7: - Plašim se, da smo, sa kolegama iz Udruženja prevodilaca i redakcija nekoliko književnih časopisa na volšeban način postali nemoćni siromašni podstanari, dok je pravi gazda čuvene adrese jedan od najskupljih restorana u prestonici.

Ove godine udruženje će organizovati jubilarne, 50. Međunarodne susrete pisaca, manifestaciju na koju su nekada dolazili nobelovci i najveći svetski pisci: Džon Apdajk, Vladimir Vojnovič, Česlav Miloš, Josif Brodski, Vole Soinka, Nikita Stanesku... Poslednjih godina za susrete je iz budžeta dolazilo oko 200.000 do 300.000 dinara, što je, po Andrićevim rečima, bilo dosta da se mnogobrojnim gostima plati kafa na aerodromu.

- Ove godine, zbog jubileja, dobićemo tek malo više, ali i to je nedovoljno, nadam se da će biti za pristojan smeštaj gostiju - kaže Andrić.

Kao veliki problem ovog udruženja, koje ima oko 1.600 članova, Andrić ističe položaj kolega koji imaju status slobodnih umetnika:

- Njih nije malo i oni su u novije vreme postali građani drugog reda. Ima puno pisaca - socijalnih slučajeva, koji nam se obraćaju za socijalnu pomoć... Mnogi nemaju čak ni za članarinu koja iznosi 150 dinara mesečno. Sve je to slika ovog vremena.

U ime 240 komšija pisaca iz SKD, Vule Žurić, predsednik UO ovog udruženja, za „Novosti“ kaže:

- Čini mi se kako bi većina onih koji odlučuju bila najzadovoljnija kada bi aparati za održavanje u životu našeg kulturnog bića bili isključeni, a preostali zdravi organi presađeni u organizam neke tamo daleke Srbije, koja možda baš ne mora tako ni da se zove.

SKD iz budžetskog finansiranja za ovu godinu može da računa na nešto više od 700.000 dinara, na 100.000 za nagradu „Biljana Jovanović“ i oko 140.000 za Međunarodnu književnu koloniju „Čortanovci“.

- Nismo nijednog trenutka odustajali od namera da kvalitativno unapredimo tribinski program, da svaki novi broj „Književnog magazina“ bude sadržajniji od prethodnog, da i ove godine ugostimo pisce tokom trajanja Međunarodne književne kolonije, koja će se ove godine održati u Senti, da uzvratimo gostoprimstvo našim kolegama iz Hrvatske, da u oktobru Ivančici Đerić svečano uručimo nagradu „Biljana Jovanović“. Sve to ćemo uspeti uz znatno manja materijalna sredstva, uz veliki entuzijazam naših članova - kaže Žurić.

Najveći problem je, po njegovim rečima, pre svega ogromna neizvesnost kada je reč o opstanku umetničkih udruženja. Među mnogim problemima, na čije rešavanje, kako kaže, nikako ne mogu da utiču, a vrlo ih se tiču i direktno utiču na smisao njihovog delovanja, ipak se izdvaja apsurdna situacija u vezi sa servisiranjem uplata doprinosa za penzijsko i zdravstveno osiguranje samostalnim umetnicima.

- U natezanju republičkih institucija i organa lokalne samopurave debelu i ponižavajuću kamatu na kraju plaćaju „samostalci“, koji, prema odnosu nadležnih, očito ispadaju i krivi i dužni. Takođe, ogroman je i apsurd koji je stvoren otvaranjem budžetskih računa, jer nam država, i za najmanju transakciju novca, koji smo inače dobili iz budžeta, uzima ogromne procente provizije - objašnjava Žurić.

UKS i SKD muče identične brige, koje po mišljenju naših sagovornika, dovode oba udruženja do pitanja opstanka.

Nastavak na B92...