Izvor: Politika, 19.Nov.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kako su birane knjige za otkup
Rezultati otkupa knjiga Ministarstva kulture Republike Srbije za izdanja objavljena u 2006. godini, koji je sproveden uz model i logističku podršku Narodne biblioteke Srbije, zvanično su saopšteni početkom ovog meseca, međutim, od tada nezadovoljstvo izdavača ne jenjava. Podsetimo da su izdavači od početka bili vrlo nezadovoljni otkupom knjiga za 2006. godinu, koji je izrazito kasnio zbog usvajanja republičkog budžeta. Zatim je konkurs poništen, i organizovan je sasvim novi zbog kojeg >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je Ministarstvu trebalo slati po tri nova besplatna primerka knjiga koje se nude za otkup. Sada su izdavači nezadovoljni samim ishodom otkupa i izabranim naslovima.
Moglo bi se reći da se uvek ljuti onaj koji gubi, i da je prilikom svakog prethodnog otkupa nezadovoljstva i te kako bilo – ili zbog sukoba interesa u sastavu komisije, ili zbog stalnog kašnjenja novca (ili zbog isključive prevlasti otkupljene beletristike). Ali, ovoga puta diskutabilan je izbor knjiga.
Za otkup za 2006. godinu sredstva su obezbeđena iz Nacionalnog investicionog plana, na konkurs se prijavilo 225 izdavača sa 2727 naslova, u uži izbor komisije ušlo je 116 izdavača sa 481 naslovom. Ukupno je otkupljeno 126.396 primeraka knjiga. Na rang listi izdavača prema vrednosti otkupljenih knjiga prednjačili su "Evro-Đunti", "Mladinska knjiga" – Beograd, "Plato", Zavod za udžbenike i "Prometej". U izboru knjiga učestvovala je komisija u sastavu Ivana Dimić, predsednica, Borislav Radović, Donka Špiček, Milan Vukomanović i Radiša Sekulović, dok su Milan Vlajčić i Aljoša Mimica bili sprečeni da učestvuju u radu komisije (to je već prva zamerka – komisija je radila u krnjem sastavu).
Za 2006. godinu sproveden je model Narodne biblioteke Srbije, koji je bio zastupljen samo još jednom, i to u otkupu za 2003. godinu. Prema tom modelu vrši se dvostepena selekcija; prvi put, stručna komisija imenovana u Ministarstvu kulture bira naslove sa šireg spiska knjiga koje su ponudili izdavači i uvršćuje ih u pet oblasti domaće i prevedene književnosti, društvenih nauka, umetnosti i kulture i dečje književnosti. Sa tog, novonastalog i suženog, spiska biblioteke biraju po koliko hoće primeraka nekog naslova, ali pod uslovom da je taj izbor obuhvatio najmanje četiri kategorije.
Zašto su zaobiđeni
Suština ovoga modela, prema rečima nadležnih iz Ministarstva kulture i iz NBS, jeste da je organizovan zbog biblioteka, a ne zbog izdavača, i da je sproveden u cilju decentralizacije izbora i podsticanja vrhunskih kulturnih i obrazovnih vrednosti. Da li je to tako ako bibliotekari već biraju sa nekog suženog spiska, i kada su i sami organizatori otkupa ovakav sistem ocenili kao "dirigovanu slobodu"?
Setimo se kako je to bilo 2003. godine kada je bio primenjen model otkupa NBS. Tada je od ukupno 2512 naslova od 240 izdavača, komisija napravila izbor od 362 naslova, od 105 izdavača. Na prvom mestu bila je "Narodna knjiga", a sledili su "Klio", "Prosveta", "Kreativni centar", "Mono i Manjana", "Dereta" i "Stubovi kulture". Međutim, Ministarstvo kulture i medija Republike Srbije za celu 2003. godinu (prolećni i jesenji otkup knjiga) izdvojilo je ukupno 340 miliona dinara.
Dobra vest je da je ove godine otkupljeno više od pet naslova Izdavačke knjižarnice Zorana Stojanovića iz Novog Sada, izdavačke kuće koja je vrlo loše prolazila prilikom prethodnih otkupa. Među tim knjigama su naslovi: "Doba Konstantina Velikog" Jakoba Burkharta, "Da li smo sišli s uma ili dokaži da si Srbin" Dušana Kecmanovića, "Oponašanje Boga. Intimna istorija Kantove filozofije" Ivana Vukovića, i drugi.
Pre dve godine, kritikujući kulturnu politiku Ministarstva kulture,
Zoran Stojanović je govorio da rečitije govori spisak knjiga koje nisu otkupljene, a bile su ponuđene. Ove godine, na primer, nisu otkupljeni romani Srđana Valjarevića i Mirjane Mitrović, koji su bili u najužem izboru za NIN-ovu nagradu. Nije otkupljena, na primer, ni odlična, vrlo informativna studija "Vil iz Stratforda, kako je Šekspir postao Šekspir" Stivena Grinblata, u izdanju "Portalibrisa". Nabrajanje može da potraje do trenutka kada se zapitamo zašto su ove knjige manje vredne od onih otkupljenih, među kojima je i "Seksualnost i društvo kod pravoslavnih Slovena" Iva Levina, u izdanju Bookbridge, centra za distribuciju (inače ovaj distributer, a ne izdavač, na sedmom je mestu po broju otkupljenih primeraka). Zašto je više knjiga otkupljeno od "Dnevnika – novine i časopisi" iz Novog Sada, od recimo "Paideje" kojoj je izdavaštvo jedina delatnost? Zašto je Samizdat B92 gotovo potpuno zaobiđen, zašto na primer nisu od "Lagune" otkupljeni naslovi Zorana Živkovića, koji je jedan od naših najprevođenijih pisaca? Zašto nema izdavača dečje literature "Buk Marso" ili "Belog puta"?
Kupovano skuplje
Svake godine izdavači su iz nekog razloga nezadovoljni republičkim otkupom knjiga, ali zato otkup koji organizuje Skupština grada Beograda redovan je i tačan, iz godine u godinu povećava broj knjiga prispelih u 17 beogradskih biblioteka, a nekada je taj broj otkupljenih knjiga veći i za 50 odsto na godišnjem nivou.
U okviru republičkog otkupa ranijih godina ulagane su žalbe da su neki izdavači "bildovali cene" svojih knjiga, a ove godine može se primetiti da su kupovane skuplje knjige. Na rang listi izdavača prema vrednosti otkupljenih knjiga druga je "Mladinska knjiga", a na rang listi prema broju otkupljenih primeraka uopšte je i nema među prvih 20. To znači da je njenih par enciklopedija vrlo skupo plaćeno.
Otkup knjiga za republičke biblioteke vrlo je važan, ne samo zbog uvećanja i kvaliteta njihovog fonda, već i kao izraz duhovne klime jedne kulture. Zato je neophodna razrađena kulturna politika, usvajanje Zakona o kulturi, kao i Pravilnika o otkupu knjiga. Čitaocima treba ponuditi ne samo knjige za visoko obrazovanje, već i popularnu beletristiku, a biblioteka je mesto gde treba da postoji širina takvog izbora.
[objavljeno: ]
