Izvor: B92, 28.Feb.2013, 11:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Kak' je doma?" na ZagrebDoxu
U 60 posto raspadnutih brakova nalazi se jedno ili više dece, a upravo su deca rastavljenih roditelja tema kojoj se posvetila mlada filmašica Kaja Šišmanović u svom filmu "Kak' je doma?".
Film Kak' je doma? je intimna priča o burnom razvodu dvoje ljudi sagledan kroz perspektivu njihove osamnaestogodišnje ćerke. Kao jedan od pobednika Regionalnog kampa angažovanog dokumentarnog filma Slobodna Zona Jr, film je premijeru imao na osmom izdanju filmskog festivala >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Slobodna Zona.
Naime, prošle se godine, tada još kao srednjoškolka, na nagovor prijateljice prijavila na Slobodnu zonu, kamp festivala angažovanog dokumentarnog filma u Beogradu, da bi snimila svoj prvi film, prenosi Jutarnji.hr.
Kaja se, naime, i sama našla u sličnoj situaciji: njeni roditelji odlučili su se razvesti nakon 20 godina braka, a film “Kak’ je doma”, koji je sinoć premijerno prikazan na ZagrebDoxu, nešto je poput Kajinih osobnih dnevničkih zapisa kojima propituje vlastite misli i osećaje koji su joj se u toj situaciji nametnuli.
Kako su reagovali njeni ukućani kada je rekla da želi snimati film o rastavi roditelja?
- Proces rastave mojih roditelja počeo je paralelno s mojom prijavom na kamp, s time da je u početku to trebala da bude priča o deci razvedenih roditelja, no s vremenom se tema suzila na moju osobnu priču. Moji roditelji nisu imali ništa protiv da radim takav film, ali tata je rekao da on ne bi učestvovao u njemu i govorio pred kamerom, dok je mama pristala. Tatu nisam nagovarala i poštovala sam njegovu odluku - kaže.
Kaja je svoju porodicu osim kamerom snimala i mobilnim telefonom i fotoaparatom, a iako je, kaže, autocenzura uvek bila prisutna, nije ispuštala ni neugodne trenutke. Iako sam film počinje porodičnim slavljem, odnosno arhivskim snimkom proslave desete godišnjice braka Kajinih roditelja, u jednoj sceni kamera svedoči i svađi između majke i oca, uz povišene tonove.
Film je, pod mentorstvom Nebojše Slijepčevića, dovršila godinu dana nakon prijave na beogradski kamp i tako je danas 19-godišnja studentkinja prve godine režije na zagrebačkoj Akademiji dramskih umjetnosti postala najmlađa učesnica ovogodišnjeg ZagrebDoxa, na kojem se takmiči u regionalnoj konkurenciji.
Na njenu odluku da se bavi filmom zasigurno je uticalo i to što je odrastala uz roditelje koji su takođe iz filmske branše: otac Davor je scenarista, a majka Ljiljana urednica na HRT-u i rediteljka nagrađivanih dokumentaraca kao što su “Posljednji zaljev Panonskog mora” i “Znak na Kajinu”.
- Bojala sam se da roditelje ne izložim previše, baš stoga što ih ljudi iz sveta filma poznaju - priznaje Kaja te dodaje da ju je odluka o razvodu njenih roditelja zatekla, ali ni ona ni njena dve godine mlađa sestra nisu ih pokušavale odgovoriti od razvoda ili spašavati obiteljsku situaciju.
- Ni sestra ni ja nismo imale osećaj da gubimo obitelj; tata se odselio, ali i dalje imamo odlične odnose s njim, a njihovi odnosi s nama nemaju veze s njihovim međusobnim odnosima. To su nam i oni sami govorili, i baš zato sam i krenula u to jer u celoj priči nisam videla neku preveliku dramu. Oni su i dalje naši roditelji, bez obzira na to jesu li zajedno ili nisu - odlučno priča Kaja.
Priča Kajinih roditelja tipična je priča o razvodima: 20 godina imali su skladan brak i niko nije mogao pomisliti da bi se jednoga dana mogli rastati. Kao i u svakom braku, najteže je verovatno bilo doneti odluku o rastavi, no mama je, kao što i sama kaže u filmu, jednoga dana shvatila da želi živeti život kakav želi, a ne kakav mora. Kaja se ni tada, a ni dok je snimala film, nije petljala u tu odluku jer, kaže, nije smatrala da se roditelji njoj kao detetu trebaju opravdavati.
Iznimno duhovito Kaja je u filmu prikazala svoju baku, maminu mamu, koja nekoliko puta tekom filma naglašava da se ona nije rastajala zbog dece i kako je zapravo čitav svoj život žrtvovala za druge.
U odluku Kajinih roditelja se ne meša, ali kako pripadnica starije generacije kojoj je brak svetinja, vidi se da nije sretna zbog razvoja događaja. No, s vremenom je prihvatila činjenicu da je bolje razvesti se nego ostajati u lošem braku.
Ipak, bakina topla pojava i situacije u kojima svima kaže što ih ide prikazane su na vrlo humorističan način, pa nije ni čudo da su upravo scene s bakom izazvale najviše smeha u publici.
- Ovaj film delom je bio i moj ispusni ventil, da bih mogla preraditi događaj koji je promenio moju obitelj. A možda sam mami i tati htela poručiti nešto što bi na ovaj način bolje došlo do njih, da vide kako iz moje perspektive izgledaju neke stvari koje ja primećujem u njima - kaže za kraj mlada autorka, koju se kao frišku rediteljku najviše dojmilo što je, kako veselo objašnjava, prvi put bila u situaciji da njeni saradnici čekaju da im kaže što treba da rade.
