Izvor: Politika, 20.Sep.2011, 23:22 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kada svetlost crta
Tajnoviti i meditativni fotogrami reditelja Jožefa Nađa od večeras pred beogradskom publikom na izložbi u galeriji „Haos”
Njegovi fotogrami liče na njega – hermetični su, meditativni i tajnoviti. Baš takav je Jožef Nađ. Umetnik irediteljkoji se još od svoje 13. godine, kada njegova preokupacija teatrom nije ni bilau planu, bavi crtežom a čija se izložba „Fotogrami – crteži svetlom”, kao prateći program ovogodišnjeg Bitefa, otvara večeras u 19 sati u >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << galeriji „Haos”.
Iako iza sebe ima oko tridesetak predstava, među njima i komad „Bez naziva” sa kojim je i došao u Beograd, nikada nije napuštao likovni izraz, baveći se ifotografijom. Počeo je instalacijom. Svestrano. Njegov rad, kreativni atelje u Kanjiži i „Kanjiški krug” stavili su ovaj mali grad u kojem se rodio na kulturnu mapu sveta. Tu uglavnom stvara. Tu su nastali i fotogrami sa postavke, koji su pre našeg grada izlagani u Avinjonu i Brižu.
Prvi put, kako kaže, ovaj vid umetnosti zainteresovao ga je pre više decenija, kada je radio poduticajem tada poznatih stvaralaca. Nezadovoljan statičnošću svojih dela, napravio je dugu pauzu. Strpljivo čekajući inspiraciju u tišini. Ona je došla neočekivano, prošle godine, i to gde – na pijaci u Orleanu.
– Tražio sam rekvizite za svoj komad i tada sam zapazio jedan kuhinjski predmet – cediljku za testo. Podsetila me je na jednu vrstu kupole. Kroz koju, zbog brojnih malih proreza, prolazi svetlost. Pošto volim srednjovekovnu arhitekturu, posebno katedrale, u kojima se nalaze brojni vitraži, to me je instinktivno nagnalo da kupim potom i staklene predmete, čaše, vaze... Sve to odneo sam u laboratoriju za fotografiju i počeo sam da eksperimentišem. Staklo sam slomio i komadiće dalje kombinovao sa tom cediljkom sa početka priče, snimajući ih svetlošću. Polako sam počeo da shvatam kako ti predmeti i svetlost reaguju jedni na druge. Njihov susret stvorio je sliku i svetlost je počela da crta – kaže Nađ.
Tajna stvaranja savršenog fotograma krije se u igri pokreta: kao muzičar, perkusionista, kako sam sebe vidi, Nađ rukama u željenom pravcu pomera obilje predmeta (karton, žice, metal, staklo) po taktovima unutrašnje muzike i, uz korišćenje svetlosti kao umetnika – saradnika, stvara na fotopapiru, u zavisnosti od ekspozicije, sliku za sekund ili dva. U jednom trenutku spontanost postaje primarna i taj muzičar pretvara se u mađioničara a svaki fotogram u unikat. Jer, ako su pokreti i predmeti isti, nemoguće je stvoriti dve iste predstave.
– Pokrete prvo uvežbavam da bi potom postali samosvojni. Kao što muzičar prvo uvežbava izvođenje dela. To je početak koji se, sam od sebe, pretvara u otkrivanje srži.Kao kad naučnici, posle brojnih pokušaja, na kraju otkrijušta se desilo u prvoj sekundi stvaranja sveta – dodao je naš sagovornik.
Potraga za suštinom stvaranja vodiće ga, najavljuje, ka istraživanju kamere opskure, u kojoj se, za razliku od fotograma, slika umesto u sekundama generiše satima. Uz neophodnu duboku koncentraciju. Jedino olakšanje jeste u tome što, za razliku od pozorišta, ukoliko niste zadovoljni svojim delom možete da ga bacite i izložite ono po vama savršeno, jer ga pokazujete sa izvesnim zakašnjenjem.
– Pozorište je malo opasniji medij budući da predstava teče neposredno pred publikom, ispravki nema– glasno razmišlja naš sagovornik.
Uočljivo laku transformaciju energijeiz jednog umetničkog izraza u drugi, koju Nađ poseduje,Borka Božović objašnjava ovako: „Rođen ćutljiv, kao što su ćutljivi svi koji stvaraju, Jožef Nađ nas uverava da je ta okolnost – što je sav njegov razvoj protekao u svojevrsnoj i nesmetanoj tišini i posvećenosti – podarila snažnu potrebu za različitim kreativnim radom (a njemu je samo sopstveni rad najviše govorio i samim tim značio) i učinila je da oseća određenu sigurnost koja ga odlikuje, a kojom se nikad ne razmeće”.
M. Dimitrijević
objavljeno: 21.09.2011
