Izvor: Politika, 09.Mar.2013, 22:58 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kabinet dragocenosti ponovo pred publikom
Posle jedanaest godina restauracije spektakularna kolekcija habzburške vladarske loze zablistala je u dvadeset sala imenovanih prema pojedinačnim vladarima
Specijalno za „Politiku”
Beč – Kabinet dragocenosti bečkog Muzeja istorije umetnosti – Kunstkame, otvoren je prvog marta, posle jedanaest godina detaljne restauracije i renoviranja. Kunstkamer nije još samo jedna od mnogobrojnih riznica dragocenosti – u pitanju je najveća >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << kolekcija ovakve vrste na svetu u kojoj se nalaze senzacionalni eksponati poput „Salijere” (slanika), Benvenuta Čelinija (1500–1571), skulpture „Bogorodice iz Krumaua” (Prag, 1390–1400), drvenih skulptura iz pozne renesanse „Alegorije prolaznosti (Vanitas)”, zlatne sosijere u obliku zmaja optočene rubinima, smaragdima i perlama, koju je 1565–1570 izradio milanski majstor Gasparo Mizeroni, i Ticijanovog portreta jedne od najuticajnijih žena renesansne Italije – Izabele Deste (1474–1539), supruge Frančeska il Gonzage, Markiza od Mantove.
Direktorka Muzeja istorije umetnosti dr Sabine Hag je nekoliko godina vodila intenzivnu kampanju za podizanje dodatnih finansijskih sredstava za oživljavanje riznice koje se ispostavilo skupljim od za to javno dotiranih sredstava – u poslednje dve godine je, na primer, Beč preplavila moda „zlatnih” kaciga za bicikliste sa muzejskim logom koje su se prodavale na nekoliko mesta u gradu, a na svečanim banketima u podršku restauracije se, metaforički rečeno, pojelo čitavo jezero riba.
Spektakularna kolekcija dragocenosti habzburške vladarske loze dugo sakrivene od očiju javnosti, zablistala je u vitrinama raspoređenim u dvadeset sala imenovanih prema pojedinačnim vladarima, na 2. 700 kvadrata prostora. Najveći kompliment odlazi na račun šefa Kunstkamera Franca Kirhvegera, koji je razradio jedinstven koncept, učinivši put kroz istorijat kolekcionarske strasti Habzburga razumljivim i običnim laicima. Ovo je jedinstven slučaj da su sva objašnjenja vezana za pojedinačne eksponate i period u kome su nastali data pitkim jezikom, dostupnom prosečnom muzejskom posetiocu, a dodatne informacije o svim dragocenostima se mogu pronaći na sedamdeset tablet računara.
Temelje kolekcije Kabineta dragocenosti je postavio vojvoda Rudolf Četvrti (1339–1365), a dodatno su je obogatili vladari poznog srednjeg veka, renesanse i baroka: Fridrih Treći (1347–1362), Maksimilijan Prvi (1493–1519), Rudolf Drugi (1552–1612), Ferdinand Prvi (1556–1564), Maksimilijan Drugi (1564–1576) i Ferdinand Drugi Štajerski (1619–1637). Interesantno je da se svako od njih specijalizovao za sakupljanje različitih vrsta predmeta; kao veliki ljubitelj nauke. Rudolf Drugi je, na primer, pasionirano sakupljao sekstante, kompase, razne sprave za merenje i globuse.
Od poznog srednjeg veka do kraja monarhije, habzburški vladari su sakupljali dragocenosti – predmete od zlata i srebra, novčiće, skulpture, drago kamenje, porcelan, insignije i relikvije, a prvi koji je uspeo da reorganizuje carsku kolekciju stapanjem dragocenosti iz različitih izvora bio je Franc Jozef. Austrijski car je Kabinet dragocenosti prikazao u novo-podignutom zdanju Muzeja istorije umetnosti 1891. Prvobitno nazvana Zbirka umetničkih industrijskih objekata, 1919. preimenovana je u Kolekciju skulptura i dela primenjene umetnosti, a od 1991. se zove Kabinet dragocenosti, što je odraz činjenice da gotovo svi izloženi predmeti, ponajapre takvi koji su dela ruku draguljara, ali i umetničke figure od slonovače, najfinijeg kristala nikada nisu bili namenjeni praktičnoj upotrebi, već isključivo izlaganju u kneževskim odajama.
Marina Rihter
objavljeno: 10.03.2013
