Izvor: Politika, 19.Jan.2013, 14:03   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Još jedna avantura Amelije Pulen

Drvengrad, Mećavnik – Umesto helikopterom, što je brže i ugodnije, francuska glumica Odri Totu, specijalna gošća 6. Kustendorf festivala, do Drvengrada je putovala automobilom, imajući tako priliku da vidi prelepe pejzaže Srbije, ali i „instalacije” od smeća na nagomilanim divljim deponijama duž naših neizgrađenih putnih koridora.

Totuova je na festivalu specijalna gošća koja ovde neće predstaviti nijedan svoj novi film, već je njen glavni razlog dolaska, kako kaže, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << veliko poštovanje koje ima prema Emiru Kusturici, i to ne samo kao reditelju, već i kao sve uspešnijem francuskom kolegi-glumcu i radoznalost da lično oseti atmosferu na tako originalnom filmskom festivalu o kojem se u Francuskoj mnogo priča, da snimi što više fotografija (fotografisanje je Odrina pasija) i vidi što više studentskih filmova.

Ova šarmantna glumica koja je osvojila svet naslovnom ulogom u hit filmu „Čudesna sudbina Amelije Pulen” Žan Pjera Ženea, skretala na sebe pažnju ulogama u francuskim filmovima, zablistala u Hauardovom „Da Vinčijevom kodu”, na prošlogodišnjem Kanskom festivalu predstavila se naslovnom ulogom u testamentarnom filmu Kloda Milera „Tereza Deskejru”.

Pokojni Klod Miler je scenario za ovaj svoj film pisao insistirajući da vi prihvatite glavnu ulogu?

To je tačno, Klod mi je poslao da pročitam roman Fransoa Morijaka po kojem je pisan scenario i za mene je to značilo mogućnost iz snova – igrati lik toliko drugačiji od svega što mi se do tada nudilo. Tereza je misaona osoba, ona ne govori mnogo, ona je zatvorena u sebe, u svoju ličnu dramu žene koja je po svemu daleko ispred svog vremena. Tokom snimanja, kada god bih bila u nedoumici šta tačno oseća Tereza, konsultovala bih se sa Milerom, a on mi je nekoliko puta napomenuo da je Tereza arogantna, ali samo zato što ne oseća sažaljenje za idiote.

Šta vas je najviše privuklo liku žene-trovačice?

To je pre svega psihološko putovanje žene koja je mužu davala duple doze arsenika, prikrivajući sva svoja unutrašnja propitivanja. To je žena koja nije našla svoje mesto u provincijalnom okruženju i koja nije prihvatala život koji joj drugi nameću. Trovanje muža je njen krik za slobodom i bunt protiv vremena u kojem živi.

Postoje li sličnosti između uloga Amelije Pulen koja vas je proslavila širom sveta, sa Sofi Nevo u „Da Vinčijevom kodu”, Koko u „Koko pre Šanel” i Tereze Deskejru?

Svaka od ovih uloga je od mene činila zreliju osobu. Ne osećam se više istinski mladom u ulogama mladih, bezazlenih žena, kakva sam bila kao Amelija Pulen. U filmu „Koko pre Šanel” već je to bio lik koji je drugačiji, zreliji. Lik Sofi Nevo ima emocije i sve što čini ima neku emociju, pa je to razlog da se publika za ovaj lik lako vezala, smatrajući ga čak lokomotivom „Da Vinčijevog koda”. Lik Tereze Deskejru mi je otvorio potpuno novi teren koji sam sa ljubavlju istražila, jer je bio nasilniji, kompleksniji i neobičniji.

Imali ste šanse, ali niste ostvarili čvršće veze sa Holivudom, zašto?

Ne uzbuđuje me američki fanatizam na isti način na koji me uzbuđuju mogućnosti snimanja sa velikim brojem reditelja koje obožavam, a koji su moji zemljaci. Rad u francuskom filmu manje je opterećen pritiskom i konvencijama. Sumnjam da bih kao francuska glumica ikada mogla da imam iste šanse koje u SAD imaju moje američke koleginice, moj engleski nije savršen, ne znam ga dovoljno da bih na njemu mogla da mislim temeljno pripremajući ulogu.

Kada bi se ukazala prilika da li biste sarađivali sa Emirom Kusturicom?

O, veoma rado. Volela bih kada bi to bio kakav energičan film poput „Andergraunda”, a ne bih imala ništa protiv ni kada bi bili glumački partneri u nekom francuskom filmu.

---------------------------------------------

Danas stiže i Monika Beluči

Radna atmosfera vlada na Kustendorfu. Od ranih prepodnevnih sati smenjuju se filmovi, odmah zatim i majstorske radionice gostujućih reditelja u ulozi profesora svetskim studentima filma, koji se sa svojim delima takmiče za festivalske nagrade.

Studente je već svojim razmišljanjem o filmskom stvaralaštvu opčinio kineski majstor Žang Jimou, uživalo se u živom dijalogu mladog američkog reditelja Bena Zejtlina koji je za film „Zveri južnih divljina” osvoji kansku „Zlatnu kameru” i nominaciju za Oskara, a veliko je interesovanje i za ono što posle projekcije svog poslednjeg filma „I ja, takođe” ima da kaže raspoloženi kultni ruski reditelj Aleksej Balabanov („Brat 1 i 2”).

Majstorsku radionicu održao je juče i Emir Kusturica, posle projekcije svog studentskog filma „Gernika”, prema motivima priče Antonija Isakovića, koji je snimio kada je bio na trećoj godini režije na praškoj FAMU. „Gernika” je bila sjajan uvod za lekciju o tome kako se na početničkim greškama najlakše uči, kako treba razlikovati realnost od realizma, baš kao i ritam od tempa, zašto treba odvajati pisanje za film od režiranja filma i kako treba dostići ono najvažnije – pokazati svoj stav unutar filmskim jezikom ispričane priče. Kusturica je dobar i harizmatičan predavač sa velikim profesorskim iskustvom, pa se tokom njegove majstorske radionice niko nije pomerio sa mesta...

Danas na Kustendorf stiže i Monika Beluči, koja će po svemu sudeći imati i susret sa Miloradom Dodikom, predsednikom Republike Srpske i obići će i Andrićgrad, a svoje majstorske radionice imaće italijanski reditelj Mateo Garone i teoretičar filma (i član žirija) Oleg Jeknić...

Dubravka Lakić

objavljeno: 19.01.2013.

Nastavak na Politika...