Izvor: Arte, 05.Nov.2020, 15:18
Jesenja izložba ULUS-a
Poziv na Jesenju izložbu ULUS-a, koja se može videti od četvrtka, 12. novembra 2020, od 19h u Umetničkom paviljonu „Cvijeta Zuzorić“, Mali Kalemegdan 1, Beograd. Naziv ovogodišnje Jesenje izložbe je UPLETENI, a kustos istoričarka umetnosti Maja Ćirić.
Jesenja izložba je najstarija ULUS-ova izložba (1928) i najstarija izložba u regionu. Udruženje ovom izložbom pokazuje svoju vitalnost jer suočene sa pandemijom, mnoge institucije su otkazale svoje izložbene aktivnosti, >> Pročitaj celu vest na sajtu Arte << dok ULUS ukazuje na značaj održavanja izložbenog života i drugih umetničkih aktivnosti. Na izložbi učestvuje 36 umetnika, tokom njenog održavanja biće organizovan bogat prateći program a takođe biće i dodeljena tradicionalna nagrada Jesenje izložbe.
O ulozi i značaju ULUS-a i Jesenje izložbe, između ostalog, pisala je kustoskinja izložbe Maja Ćirić: „ULUS (kao kanal), Paviljon umetnosti Cvijeta Zuzorić (kao lokacija) i Jesenja izložba (kao situacija), svaka kao institucija za sebe tradicionalno uspostavljaju vrednosti. Ovogodišnjoj krizi ULUS se prilagodio organizovanjem niza on-line diskusija, čime se priključio digitalnom obrtu. Ipak, svoju okretnost i otpornost ULUS pokazuje odbranom i očuvanjem sopstvene infrastrukture (kao kanala, kao lokacije i kao situacije) uprkos činjenici da usled nedostatka finansijske podrške to podrazumeva samo-eksploataciju. Ove tri institucije trebalo bi da budu lideri po brojnosti, po istoriji i po reputaciji. Međutim, da bi se pri toj poziciji ostalo neophodno je sprovesti čin prevrednovanja. Za razliku od mnogih institucija koje ako već ne odustaju od fizičkog prostora zbog trans-humanog obrta, onda svakako pregovaraju svoju ulogu naspram digitalizacije, ULUS se trudi da izbegne svaki vid automatizacije i pronalazi načine da ljudski faktor zadrži autonomnu poziciju u okviru institucije umetnosti. Stare forme ugovora i dogovora ovde podrazumevaju da je još uvek moć u rukama solidarnog ljudskog faktora. Za razliku od kompanija koje na primer rukovode bioskopima, izložbe nikada nisu imale dobit u klasičnom smislu, već je njihov profit usmeren ka profitabilnost ako ne već čovečanstva onda članstva. ULUS-ov Gordijev čvor nastao je između starih vrednovanja, i studiozne analize upravo onih tačaka koje su dugogodišnjim stagniranjem pozivale na prevrednovanje, a koje su ove godine dodatno naglašene. Da li je članstvo ima veću dobit od izložbi zasnovanih na potpunom konsezusu ili na menjanju metoda izložbenih praksi? Pored statusa i građanskih prava na penziju i zdravstveno osiguranje, profit članstva tradicionalno je povezan sa politikama izlaganja koje su do sada, vešto prikrivajući ideološke i institucionalne kontradikcije i kontroverze, održavale status quo. Čini se da je elastičnost pri vrednovanju samo delimično razrešila proces osavremnjavanja ULUS-a što priziva žrtvovanje njegovog liderskog statusa u budućnosti, a pod izgovorom nekompetentnosti tj. neuklapanja u savremene izlagačke prakse. Gordijev čvor svojstven ULUS-u, pored različitih interesa realnih ljudi, sastoji se i od ideoloških razlika ostvarenih između likovne umetnosti koja se pravi za sebe i vizuelnih umetnosti koje su više za druge, a manje za sebe i koje, zato što zastupaju zajednički interes, pronalaze svoje mesto na izložbi.
Jesenja Izložba, na čvorištu između likovne i vizuelne umetnosti, ličnih i kolektivnih interesa, namenjena članovima i proporcionalno određenom broju gostiju, organskog je porekla i nije zasnovana na kustoskim pretpostavkama. U takvoj konstelaciji mogućnost kustoske intervencije nije zasnovana na ličnim uverenjima niti izdvojena od ponuđenih sadržaja, već ona podrazumeva posredovanje u okviru unapred zadatih parametara. Proceduralna upletenost ne omogućava da kustosi budu kritičari jer ih uslovi u ULUS-u takođe formiraju u smislu da su u njih upleteni iznutra.“ (segment teksta iz kataloga izložbe)
Izložba traje do 6. decembra 2020.
