Izvor: Arte, 08.Sep.2017, 08:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Jelena Karišik: Unutrašnje strukture
U ponedeljak, 11. septembra u Galerij Grafički kolektiv na Obilićevom vencu u 19h otvara se samostalna izložba grafika Jelene Karišik, umetnice iz Banja Luke. Izlođba traje do 30, septembra, 2017. godine.
Novim ciklusom linoreza nastalim u periodu 2012-2017, autorka potvrđuje stvaralački kredo utemeljen u transponovanju figurativnog predloška (motiva torza) u gotovo apstraktni grafički zapis. Jedna od klasičnih ikonografskih formi u istoriji umetnosti, za ovu grafičarku >> Pročitaj celu vest na sajtu Arte << je inicijalni podsticaj kreativnog procesa u kome se telesnost lišena konkretnog oblika i mase prevodi u ekspresivnu igru sukoba/harmonizovanja površina i boja. Ritmičnost linearnih formi karakteristična za ranije radove, u novoj seriji grafika ustupa mesto razuđenim i slobodnije komponovanim fragmentima koji se neretko prožimaju i preklapaju gradeći slojevitu likovnu strukturu.
„Analitički duh i njegove kreativne potencijale oduvek je fasciniralo ljudsko telo, jer upoznati se sa oblikom u kom smo ovaploćeni prvi je korak na putu samospoznaje. Telo je vekovima bilo palimpsest na koji su iznova učitavani različiti estetski, moralni, ideološki i drugi kodovi vremena […] Autorka izbegava mimetički postupak reprodukovanja viđenog, stilizuje motiv do nivoa asocijativnog, gde tek naslućujemo obrise muške, ređe ženske fizionomije. Neretko ta polna odrednica postaje neuhvatljiva, a forma biva dovedena na rub apstrakcije. Ponavljanje je modus operandi koji na više nivoa prožima rad Jelene Karišik, od izbora teme do načina građenja oblika i kompozicije, pri čemu svaki grafički list nudi jedinstveno likovno rešenje. Ovim postupkom autorka aktivno promišlja sopstveno poetsko uporište, ali insistira i na univerzalnim pitanjima o ambivalentnim pozicijama umetnosti na liniji između trajanja i efemernosti, večnih kanona i metamorfoza, Genius-a posvećenog isključivo procesu stvaranja i pigmalionske žudnje za dostizanjem i/ili posedovanjem jedne apsolutne forme”.
(iz teksta Miroslava Sapundžića)
