Izvor: B92, 26.Jan.2008, 02:14 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Jakuze, glumice, kiborzi
Roterdam, 24. januar 2008
Seiđi: "Ne smeta mi kada voziš pijan ali smeta mi kada voziš zatvorenih očiju."
-Bootleg Film
Tacuo: "Verujem samo u život na filmu."
-Bootleg Film
"Ovo je bio drugi film koji sam režirao, do tada sam bio scenarista, poslao sam ga u Kan, i od onda mi je život upropašćen."
Kobajaši Masahiro režiser Bootleg Filma pre projekcije.
Jedna stvar koja se može reći za roterdamski >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << festival je da se neće dogoditi, da ne budete iznenađeni izborom filmova ili otkrićem novih talentovanih režisera. Prošlogodišnji slogan festivala bio je "Otkrijte režisere pre nego što postanu slavni!"
Bootleg Film Kobajaši Masahira, jednog od tri "Filmmejkera u žiži", iako snimljen 1999. godine, jednostavnim, a vizuelno efektnim rešenjima, očigledno usvojenim temeljnim gledanjem filmova Godara, Džarmuša i Tarantina dokazuje da se filmofilsko nadahnuće ne mora pretvoriti u jednostavno imitiranje ili prazni manirizam.
Kobajaši se ni ne trudi da priči o policajcu i jakuzi čiji su životi povezani preko žene sa kojom su obojica bili u vezi, da linearan žanrovski narativni okvir. Kadriranje, crno bela fotografija i vizuelni motivi ovaj film smeštaju u perod francuskog novog talasa, a iznenađenje nastupa kada u dijalozima krenu replike sa pozivanjem na Tarantinove filmove.
Kobajašijeva formula je izgleda bila: 20% Godar, 20% Džarmuš, 10 % Tarantino i 50 % Kobajaši. Nije ni čudo što mu je Kan upropastio život.
Šalu na stranu, status filmmejkera u žiži i povlašćeni programski pristup se ne osvaja tako lako. Da je publika prepoznala kvalitet njegovog izbora dokazuje što su sve tri festivalske projekcije ovog fima bile rasprodate još jutros.
U tom smislu, odluka selektora da u program uvrste četiri filma malo poznatog Išija Juje, pri tome sva četiri snimljena tokom 2007, u neku ruku predstavlja kockanje sa poverenjem publike.
Prvi od četiri, Of Monster Mode (Bakemono moyou) prikazao je zavidno vladanje montažom i izvrsnu glumu Jonosuke Oda, dok je sama priča, pa recimo, da posle 60 minuta više nema priče...
Nadajmo se da će njegovi ostali filmovi opravdati ovaj selektorski rizik.
Jedan od omiljenih festivalskih autora, kako kod publike tako i kritike, mada iz sasvim različitih razloga, tajvanski režiser Hou Šjao Šijen, ne po prvi put inspirisan postojećim filmom pokazao je vrhunsku kontrolu filmskog izraza i glumaca.
Žilijet Binoš u ulozi histerične glumice lutkarskog pozorišta u Parizu verovatno nikad nije igrala ulogu koja joj bolje leži. U pitanju je film Le voyage du ballon rouge, rađen po narudžbini francuskog departmana Il de Frans (Pariz), i istovremenom omažu kratkometražnom remek delu iz 1956. godine Le Ballon Rouge, Alberta Lamorisa.
Dugi kadrovi, pokret kamere sveden na minimalne zumove i švenkove, dok je filmski prostor ispunjen radnjom po dubini. Tempo i dužina kadrova neće prijati svakom, i ovaj film sigurno nije atraktivan kao Šijenov Milenijumski Mambo, ali ovakva majstorska kontrola svih aspekata filma uvek nađe svoju publiku.
Na kraju prvog dana treba ponoviti šta je to što ovaj festival razlikuje od hiljadu drugih, a naročito od loših izgovora za festivale koji postoje u Srbiji.
Roterdam ceni, tradiciju (filmofilski i bioskopski pristup), inovaciju (teme i vizuelni stil), originalnost, kao i ispitivanje graničnih područja, ukrštanja filma, starih, i novih medija.
Dok su u Srbiji sahranjivali nesrećnog Džona Meklejna, u Roterdamu su Deunan i Briareos, digitalni heroji spasavali budućnost čovečanstva u filmu Appleseed Ex Machina, po mangi Masmune Široa, autora čiji je film Ghost in The Shell prvi bioskopski distribuiran manga film u Evropi, takođe, svoju evropsku premijeru doživeo u Roterdamu.
Od crno belih roud filmova preko sofisticiranog pristupa filmskoj istoriji i mistici pariskih lokacija do nadahnutog DV-cam individualizma i SF digitalne realnosti, sve u jednom danu!!! Da li nešto nedostaje?
