Izvor: Politika, 08.Jun.2012, 22:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ja sam putnik koji putuje u krug
Rođena sam u ovoj zemlji, ovde su moji koreni koji su očigledno dovoljno elastični da dosegnu i preko okeana
Glumica Dragana Varagić koja već dve decenije živi i stvara u Torontu, od jeseni će i zvanično biti profesor glume na Akademiji umetnosti u Beogradu.
Posle uspešne karijere koju je ostvarila u Narodnom pozorištu u Beogradu, Dragana Varagić je devedesetih godina prošlog veka nastavila profesionalnu karijeru kao glumica, reditelj i profesor u Kanadi. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Za svoj rad u dijaspori dobila je nagradu Kulturno-prosvetne zajednice Srbije, nagradu grada Toronta za međukulturnu saradnju i nominovana je za nagradu Dora za najbolje glumačko ostvarenje u Torontu.
Od jeseni ćete se intenzivno družiti sa svojim beogradskim studentima. Znači li to da se definitivno vraćate u srpsku pozorištu stvarnost?
Kao i do sada nastojaću da na razne načine i dalje preplićem svoje srpsko i kanadsko pozorišno iskustvo. Moja profesija i moj život su nomadskog karaktera. Doneli su mi mnogo iznenađenja, obrta, i izazova. Tako je i moj rad na Akademiji umetnosti jedan novi i lep izazov. Kao što sam mojim kanadskim studentima predavala i elemente beogradske glumačke škole, tako se nadam da mojim budućim studentima u Beogradu prenesem i deo onoga što sam stekla u Kanadi. Tamo sam kao glumica, reditelj ili profesor radila s jedne do druge strane okeana, a to je pet sati vremenske razlike. Tako da ovih šest sati koji dele Toronto od Beograda ne mislim da označavaju nepremostivu destinaciju.
Šta je presudilo da preduzmete ovakav korak s obzirom na to da znamo da ste ostvarili uspešnu karijeru i u Kanadi?
Nikada nisam razmišljala da sam iz Beograda otišla ili da se sad vraćam. Možda sam ja putnik koji putuje u krug. Ali moja majka to sigurno drugačije doživljava. Rođena sam u ovoj zemlji, ovde su moji koreni koji su očigledno dovoljno elastični da dosegnu i preko okeana. A Kanada je zemlja koja podržava da uklapanjem u novu sredinu ne zaboravite kulturu iz koje ste potekli. Tako da nikad nisam bila bez Beograda. Najnoviji primer je moj pozorišni projekat u Torontu „Aska i vuk” čiju smo prvu fazu završili u novembru, i koji je saradnja između slikarke Vesne Perunović, kompozitorke Ane Sokolović i mene. Drugu fazu ćemo raditi u Beogradu. Jer je to jedini grad u kome ćemo se sve tri naći u isto vreme. Interesovanje Akademije umetnosti za moj rad u Kanadi me je vrlo obradovao. Za mene ima mnogo smisla posvećivanje mladoj generaciji, i to baš sada, i ovde.
U čemu je razlika, odnosno sličnost između kanadskog i srpskog pozorišta?
Kanada je otvorenija prema alternativi i stalnom ispitivanju novih formi. Vrlo je posvećena profesionalnom usavršavanju. Ima dovoljno novca da dovede velike svetske projekte na gostovanje, kao sada u junu u Torontu novog „Ajnštajna na plaži” Boba Vilsona, ili najnoviji projekat Robera Lapaža „Karte”. Najvažniji deo pozorišnog repertoara u Torontu je kanadska drama. Beogradska pozorišta su više otvorena savremenoj svetskoj drami i redovno igraju klasiku uporedo sa domaćom dramom. Ovde pozorište ima važnije mesto u društvu jer je prisniji odnos između predstave i publike, dobar glas o predstavi se spontano prenosi, manja je zavisnost od reklame i medijske kampanje. Najveća razlika je u načinu rada i načinu igranja. Proba se intenzivno i kraće vreme nego ovde, i igra se ista predstava dan za danom tri nedelje.
.................................................
Ceo tekst pročitajte u štampanom izdanju od 09. juna. Ako ste zainteresovani da se pretplatite na elektronsko izdanje cele „Politike“ kliknite OVDE.
Borka G. Trebješanin
objavljeno: 09.06.2012
