Izvor: Danas, 18.Dec.2015, 23:57   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Izložbu otvara Laura Barna

Beograd - U Kući kralja Petra Prvog na Senjaku u ponedeljak bi trebalo da bude otvorena izložba "Moda srpske elite 1804-1918", čiji je autor Vladimir Anđelković. Na njoj će biti izloženo dvestotinak fotografija, reprodukcija slika i grafika na kojima su poznate ličnosti i scene iz društvenog života sa ciljem da posetiocima približe uticaje koju su formirali modni ukus viđenih Srba i Srpkinja od Prvog srpskog ustanka do kraja Drugog svetskog rata i predstave modne ikone tog vremena.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << />
Ovu foto-dokumentarnu izložbu pratiće i katalog sa istim naslovom, a sve skupa, prema rečima autora Vladimira Anđelkovića, to će biti "fascinantna priča o našoj prošlosti i usponu srpskog građanskog društva u 19. veku". Izložbu, čiji su organizatori Kuća kralja Petra Prvog i Centra za istraživanje digitalne kulture, a koja će trajati do 5. januara otvoriće istoričar umetnosti, pripovedač, romanopisac i esejista Laura Barna.

Njen novi roman "Crveni presek" za nepunih mesec dana - između dve beogradske promocije - krajem novembra u Kući kralja Petra Prvog na Senjaku i tokom ove nedelje u Klubu knjižari Službenog glasnika ušao je u uži izbor za Vitalovu nagradu "Zlatni suncokret".

- Do sada mi se nije dogodilo da budem u vidokrugu ove nagrade. Bilo mi je zaista iznenađenje da je moj roman ušao u uži izbor - prvih 10 od 150 knjiga koliko je razmatrano. Koliko god neki pisce tvrde da im nagrade ne znače ništa, meni znače, kao i ulasci u šire i uže izbore, tako da je ovo prijatno iznenađenje. Roman je krenuo u život i čini mi se da je privukao širi čitalački krug i da čitaoci reaguju strastvenije i jače na "Crveni presek" nego na moje prethodne knjige. Ovaj roman je, izgleda, pun pogodak - jer taj "crveni presek" nije samo u mojoj knjizi, nego presek u mom ličnom životu i literaturi - kaže za Danas Laura Barna.

Roman "Crveni presek", čiji je izdavač Službeni glasnik, posvećen je slikaru Kosti Miličeviću (1877–1920), najvećem srpskom impresionisti, nastanku njegove slike Vido, ostrvo smrti iz 1919, koja je stradala u nemačkom bombardovanju tokom Drugog svetskog rata, ali i delo o pisanju romana i potrazi za građom o tragičnoj sudbini jednog od najzaslužnijih slikara srpskog umetničkog eksperimenta.

Nastavak na Danas...