Izvor: Politika, 22.Okt.2014, 22:04   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Izložba slika Milića od Mačve

Tu sam na planeti, ali neuhvatljiv. Pojaviću se opet kroz dva veka, poručivao je umetnik čije će slike večeras biti predstavljene u galeriji „Heksalab”

Povodom obeležavanja 80 godina od rođenja slikara Milića Stankovića (1934–2000) poznatijeg kao Milić od Mačve, izložbu njegovih dela otvoriće večeras u 19.30 časova Nikola Kusovac u galeriji „Heksalab” (Njegoševa 5) u Beogradu.

Ovom prilikom biće predstavljeno više od 30 Milićevih slika koje >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << više od dve decenije nisu izlagane u prestonici, a čine srž umetnikovog opusa od nekoliko hiljada radova.

„Posveta prahu Leonida Šejke”, „Invazija”, „Posledice mitskog prauzroka”, „Zigurat univerzalis”, „Atoski vrtovi” su prilika da se da još jedna ocena delima ovog slikara poetske fantastike, kako se navodi u saopštenju galerije.

Autor teksta u katalogu je Dejan Đorić, a projekat je realizovan u saradnji porodice umetnika i Zavoda za laboratorijsku dijagnostiku ,,Heksalab”.

O tome ko je bio Milić od Mačve govore njegove slike,  potom autobiografsko delo „Povesnica Milića od Mačve” u tri knjige, više zbirki poezije, brojni tekstovi koje je napisao kao polemičar nacionalističkog opredeljenja.

U vreme rata devedesetih godina u nekadašnjoj Jugoslaviji boravio je u kriznim područjima. Istupao je u javnosti kao zastupnik srpske autohtonističke škole koja smatra da su Srbi, Sloveni i Indoevropljani autohtoni na Balkanu od praistorije. Njegovo slikarstvo bilo je, kako kažu kritičari, usmereno ka reanimaciji nacionalnih mitova.

Gradom je šetao sa velikim plaštom, naboranom beretkom i vladičanskim štapom, priređivao je hepeninge, brojne izložbe u zemlji i svetu.

Njegova velika retrospektiva „Od Lepenskog vira do srpske vedante” imala je trodnevno otvaranje u Narodnom muzeju u Beogradu (1991), a bila je prva takve vrste koju je ova ustanova priredila živom umetniku. Trajala je tri meseca i obuhvatila 605 Milićevih dela, a slikar je tada na otvaranju, odeven na prepoznatljiv način, o sebi rekao:

„Ja sam onaj srpski i varvarski genije Milić od Mačve! Kostur Radovanov, unuk Pantelijin i potomak svih ostalih mačvanskih, crnogorskih i ličanskih predaka. Po ocu Radovanu iz Paštrovića, a po majci Desanki sa Zrmanje. Onaj koji povremeno ustaje iz groba i prkosi matematici! Rodonačelnik srbijanskih vampira krajputaša. Slikar neba i zemlje. Milić Ledeni! Heliocentrični! Prvi vitez od Mačve!”

A u viteza, čuvara manastira Gračanice promovisao ga je i tadašnji patrijarh srpski gospodin German na Vidovdan 1989. godine.

„Tu sam na planeti, ali neuhvatljiv. Pojaviću se opet kroz dva veka...”, poručio je Milić od Mačve.

Rođen u Belotiću 1934. Akademiju likovnih umetnosti je završio 1959, a godinu dana ranije priredio je prvu samostalnu izložbu.

Pripadao je umetničkoj grupi Mediala. Njegovim slikarskim počecima, kako su isticali kritičari, pripadaju njegova najbolja ostvarenja, kada je nastao i čuveni ciklus „Babini ukovi”, a slikom „Enformelisti, poješću vas za doručak” najavio je beskompromisnost svog delovanja.

Milić od Mačve sahranjen je u Aleji velikana.

Nikola Kusovac naglašava da bez obzira na očite mane i opravdane prigovore Milić od Mačve ostaje u srpskom slikarstvu druge polovine 20. veka ličnost čija se dela i uticaji neće moći osporiti.

Biljana Lijeskić

objavljeno: 22/10/2014

Nastavak na Politika...