Izvor: Večernje novosti, 09.Avg.2015, 22:58   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Ispovest dvorskog fotografa

U TENZIJI zamršenih odnosa između knjaza Miloša i kneza Mihaila Obrenovića odvijala se životna i politička drama Anastasa Jovanovića (1817-1899), prvog srpskog fotografa - vlasnika jednog od prva tri foto-aparata u svetu! Baš preko njega, ličnosti u senci, prelamale su se te dve vladarske sudbine, njihove ironije, zapleti, raspleti i kontroverze. Anastas je Mihailu bio poočim, najiskreniji prijatelj. Ove istorijske činjenice okvir su drame “Anastas” Zorice Simović, koja će premijerno >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << biti izvedena 27. avgusta u Beogradu. - Glavni junak, Anastas, koji je bio i dvoroupravitelj kneza Mihaila, svoju ličnu dramu vezanu za događaje na dvoru, ispoveda muzičaru Korneliju Stankoviću - objašnjava autorka koju već decenijama inspirišu sudbine članova Miloševe dinastije. - Komad osvetljava Beograd 19. veka, odnose članova vladarske porodice i međunarodni status tadašnje Srbije. Sve to sagledano je očima osobe iz senke, koja se obračunava sama sa sobom, preispituje svoju ulogu, odgovornost u događajima. Radnja obiluje manje poznatim podacima, anegdotama i činjenicama, donosi raskošne boje vremena, rasvetljava nivoe privatnog dvorskog života, onovremenu atmosferu prestonice, bogatu bečku biografiju Obrenovića... Centralni motiv je odgonetanje tajne pesme “Što se bore misli moje”, koju je napisao knez Mihailo a komponovao Kornelije Stanković: - Naknadnim tumačenjima pesma se vezuje za Mihailovu zabranjenu ljubav prema Katarini Konstantinović, unuci njegovog rođenog strica Jevrema. Drama opovrgava tu tezu, navođenjem činjenica i datuma kad je kompozitor od kneza tražio dozvolu da je komponuje. To je bilo 13. maja 1861. kad je Katarina bila dete, a Mihailo već sedam godina u braku sa kneginjom Julijom (Hunjadi) - kaže Simovićeva.UPIT NA SAMRTI NA samrti, na Krstovdan 1860. u Topčuderu, knjaz Miloš Anastasu postavlja vrlo delikatno dinastijsko, porodično, političko pitanje: “Jesi li rekao mom sinu Mihailu da sam ga ja smenio?” Anastas iskreno odgovara potvrdno. “Ako si! Nekž vidi da ne sme nikom da veruje!” I te reči knjaza, jedne od poslednjih, deo su nove drame Zorice Simović. Kao Mihailov najbolji drug, Anastas je bio znalac važnih zbivanja. Jednim potezom možda je i promenio tok nacionalne istorije... - Ovde se zapravo iznosi Mihailova lična drama iz ugla nekoga ko ga je voleo, ali nije mogao da ga zaštiti od patnje i prerane smrti u atentatu 29. maja 1868. na Košutnjaku. Drama otkriva i u kojim okolnostima su nastali Njegoševi stihovi “Ćud je ženska smiješna rabota” i koja je ličnost, najverovatnije, bila inspiracija za njih. Obrenovići, Njegoš, Vuk Karadžić i drugi velikani su se družili u Beču, gde je knjaz Miloš Anastasu plaćao studije slikarstva, a on ih sve tamo prvi fotografisao. Milošu su i u gostima spremali njemu omiljena jela od “belih bubrega”, koji se feldmaršalu Jozefu Radeckom dopadoše više nego tartufi, o čemu priča predstava - nastavlja njena autorka. U sat i 15 minuta trajanja drame “Anastas” “staje” sva ta burna (među)srpska i međunarodna epoha. Istinita priča je, istovremeno, autonoman umetnički čin i čas istorije. PREDRASUDE OD detinjstva vezan za Obrenoviće, Anastas “razotkriva” silne predrasude: - Jednu često postavljaju istoričari pozorišta: ko je nagovorio knjaza Miloša da sagradi prvu pozorišnu zgradu u Kragujevcu? Nije mu trebao nagovor, jer je kao mladić poznavao Dubrovnik, Zadar, Trst i Veneciju, docnije dve decenije živeo u Beču, bio jedan od najbogatijih ljudi tadašnje Evrope - veli Simovićeva. Zorica SimovićZAVIČAJNA PODELA ULOGE u drami "Anastas" koju će i režirati, Zorica Simović poverava glumcima iz zavičajnog Gornjeg Milanovca, kojeg je Anastas prvi ovekovečio fotografijama. U Takovu 1865. načinio je serijal na 50. godišnjicu Drugog srpskog ustanka. - Lik Anastasa tumači Ivan Pantović, Kornelija Stankovića muzičar Branislav Zarin, a Dušica Novaković kneginju Ljubicu i Juliju Obrenović, koje "nastupaju" samo pevanjem. Takovski kraj je kolevka Obrenovića. Zato smo želeli da drama bude "brend" tog kraja. Autorski projekat podržan novcem Sekretarijata za kulturu grada Beograda, u partnerskoj je produkciji Udruženja dramskih umetnika Srbije i "Gvarnerijusa", Centra lepih umetnosti Jovana Kolundžije, gde će i biti beogradska premijera, a posle nje milanovačka - najavljuje sagovornica.

Nastavak na Večernje novosti...