Izvor: Blic, 21.Nov.2005, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ima zime, neće je ni biti
Ima zime, neće je ni biti
Svake godine u Wiesbadenu političari smisle neku zabavu sa električnom energojim. Biće struje, neće je biti…Hoće, ali sa povelikom cenom i u svim bojama – crvenoj, plavoj, zelenoj, žutoj…pa izvolite, birajte koju boju volite. Važno je samo da platite tu vrelu i obojenu ljubav. Ko se opeče, neka se žali vodovodu i kanalizaciji. Wiesbadenskim političarima se ionako fućka za vaše primedbe, a voda nosi sve kroz izandjale cevi, negde u neko >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << crno more, gde imate sve šanse da vaša žalba dobije medjunarodni odjek.
Pristavim juče vodu za čaj, voda nikako da provri. Cupkam oko šporeta i skontam da mi je zima. Uzmem daljinski da pojačam grejanje - kad klima - ništa. Uključim muziku da živnem i zaboravim problem i radio - kajne. Počnem da škljocam sve aparate i shvatim - ne mrda ni jedan. Tu skapiram zašto ćuti moja voda, ali i ono najvažnije - da nema struje. Krenem da redjam po spisku sve koji su smislili to sa cenama i sa duginim bojama, a opet nisu obuzdali sirote Wiesbadjane da se ne razbacuju strujom, kad već ne mogu lovom. Ali, glupi narod, glupo radi, pa na minus deset opiči grejanje, uključi šporet da kuva, mašinu da pere, bojler da se kupa…I kako da ovi ne opale restrikciju i spreče ljude, da se kad dodju računi, ne bacaju sa svojih prozora, umesto u trošak.!? Odlučim da telefonom napljujem barem svoje prijatelje, za ovu električnu diverziju kojoj su doprineli, ali i telefoni mi rade na tu famoznu energiju. Uzmem mobilni, iscurila mu baterija. Zatrčim se u šteker da je napunim, al i za to treba ono čega nema.
Sludjena, počnem da se vrtim po kući i u neko doba, kad mi je podobro pao mrak na oči, opalim u gredu. Jednim udarcem rešim sve probleme. U tren zaboravim zašto sam besna, koga sam htela da pljunem…a telo mi bridi, greje… I tu zaključim, da za mene – nema zime.
.jpg)
