Izvor: Objava, 25.Okt.2018, 22:57   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Ida Veljković glumica: Opelo za kulturu

Dogodilo se nešto, što mirne duše poznavajući razne sudbine mogu nazvati slučajnost.
U moj život još dok sam bila beba ušao je glumac Rajko Prodanović, čovek izuzetno moralnih i ljudskih vrednosti i zamenio mog biološkog oca. Zahvaljujući njemu imala sam redovne odlaske u pozorišta i spontanu pripremu za ono što sam danas. Uticaj je bio toliko jak da sam nakon njegove smrti napustila tadašnji fakultet i upisala glumu na Akademiji Savremenih Umetnosti u klasi Prof. Vide Ognjenović. Bila sam presrećna što sam primljena i podrazumevala sam da ću nakon završenih studija imati ono što mi pripada, a to je naravno zaposlenje u struci.
Tokom studija bilo je divnih predstava, uloga..
Nažalost, po završetku studija uletela sam u mučninu sagledavanja stvarnosti. Počela sam da obilazim prijatelje i kolege moga oca, koje je on voleo i cenio. Naletela sam na zid, koji je zastrašujuće razočarenje. Shvatila sam da postoji neprobojni krug bez obzira na kvalitet glumca, tačnije veze, podvezice i ko zna šta još, što ne odgovara ni mom vaspitanju, a ni karakteru.
Većina upravnika, režisera, producenata, glumaca koji su generacija moga oca, a i navodni prijatelji, vozili su me po dve godine lažnim obećanjima. Nakon svega odlučila sam da sama napišem scenario. Javio mi se Aleksandar Adžić, režiser koji živi poslednjih jedanaest godina u Kaliforniji, jer mu se tema scenarija dopala. Ne znam kako bih se odužila ovom čoveku, jedinom koji je imao sluha za ono što radim i kroz šta prolazim.
Ne bih više dužila, mislim da sam dala dovoljno jasnu sliku o stanju u kulturi i ljudima koji su privilegovani da se bave svojom profesijom.

.