Izvor: Politika, 10.Okt.2013, 22:02   (ažurirano 02.Apr.2020.)

I muškarci su feministi

Radovi umetnika na 54. Oktobarskom salonu, koji se otvara večeras, preispituju politike svakodnevnog života, kaže Jelena Petrović, jedna od kustoskinja

U zgradi „Cepter ekspo”, nekadašnjoj robnoj kući „Kluz”, dan pred otvaranje 54. Oktobarskog salona bilo je – užurbanih umetnika, zaposlenih tehničara, novinara, snimatelja, tumačenja postavljenih dela, žamora, pomalo i nervoze. Postavku „Niko ne pripada tu više nego ti”, koja će pred oko javnosti izaći >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << danas u 19 sati, za kada je zakazano svečano otvaranje ove naše tradicionalne, najznačajnije smotre umetnosti, članice grupe „Red Min(e)d” osmislile su kao otvoreno, interaktivno preispitivanje politika svakodnevnog života kroz prizmu feminizma, kao politike jednakosti za sve.  

– Naslov je afirmativan, poziva zaista sve da učestvuju, da promisle koncepte koje žive i u kojima žive, čime će omogućiti ne samo ličnu emancipaciju već napredak šire zajednice. Radovi su feministički, ali su prisutni i žene i muškarci umetnici. Želeli smo da pokažemo da ima muškaraca feminista i da se feminizam bavi temama koje nisu samo usko feminističke. Pristupi su različiti kao i mediji izražavanja – slikarstvo, video-radovi, interaktivne instalacije, animacija, skulpture. Na taj način prikazaćemo koji to elementi čine naš zajednički život – objašnjava Jelena Petrović, jedna od četiri kustoskinje. 

Osim po rodu, umetnici su raznorodni i po poreklu. Došli su iz svih krajeva sveta. Veliku pažnju novinarskih ekipa privukao je rad „Podeli” Roze el Hasan (Budimpešta), umetnice sirijskog porekla, koja pred našu publiku iznosi potresnu priču stradalih u sukobima u ovoj zemlji. Ona za „Politiku” kaže:

― Aktivna sam na društvenim mrežama već nekoliko godina. Bavim se istinom o revoluciji u Siriji. Na tome se bazira moj angažman. Pored rada u elektronskoj formi, izlažem i kalendar sastavljen od crteža izbeglih mladih ljudi i umetnika iz Sirije. Za svaki mesec odabrala sam po jednu osobu koja je ili poginula ili je zbog pritiska režima bila prinuđena da se iseli u nalazi se u kampu u Kairu.  

Endi Huperih (Minhen), čije slike na istom spratu „prave društvo” radovima naše prethodne sagovornice, smatra da je umetnički proces uvek feministički.

― Na umetničkim radionicama uvek su više prisutne žene nego muškarci. I sam proces stvaralaštva čini mi se nekako feminino obojen. Mojih pet slika kolaži su koji ironično reflektuju svakodnevicu i sve ono što se u današnjem svetu odvija na internetu. 

Aleksis Ohara (Montreal) zaustavila je nakratko dovršavanje svoje instalacije „Neverovatan iglo” sastavljene od mnogobrojnih mikrofona i radio-aparata:

― Suština mog rada jeste saradnja. Instalacija poziva na spontanu aktivnost onih koji dođu na izložbu a žele da se izraze putem glasa. Jer, kada rad bude završen, mikrofoni koji su u unutrašnjosti moći će da kroz zidove instalacije emituju zvuke ka spolja. Osim toga, reč je o reciklaži, jer je sva tehnika sakupljena sa otpada. Ima nečeg jakog i feminističkog u tome da se žena bavi poslom koji je u vezi sa strujom, majstorskim alatkama i prebiranjem po otpadu društva.  

Postavka koju su pored Jelene Petrović osmislile Danijela Dugandžić Živanović (Sarajevo), Katja Kobolt (Minhen/Ljubljana), i Dunja Kukovec (Ljubljana) biće otvorena do 17. novembra svakog dana (osim ponedeljkom) od 12 do 20 sati.

M. Dimitrijević

objavljeno: 11.10.2013.

Nastavak na Politika...

Press: Danas počinje Oktobarski salon