Izvor: Politika, 04.Sep.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Holivudski mrak, tajlandski humor
O filmovima "Crna Dalija", "Holivudlend", "Sindromi i vek" i Skarlet Johanson čija je haljina proglašena za najlepšu...
Od našeg specijalnog izveštača
VENECIJA-LIDO, 3. septembra – Zahuktava se polako Venecijanski festival, popularna Mostra koja je ove godine počela "Crnom Dalijom" Brajana de Palme, svitom holivudskih zvezda na crvenom tepihu venecijanskog Lida i armijom fotoreportera i kamermana koji su ubeđeni da je najlepšu haljinu, u stilu zlatnog >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << doba Holivuda, imala oskarovka Skarlet Johanson.
Johansonova zajedno sa Hilari Svank glumi u ovom de Palminom "noar" filmu, ekranizaciji istoimenog romana Džejmsa Elroja koji se temelji na istinitoj priči – brutalnom ubistvu holivudske starlete Beti Šort koje je 1947. šokiralo Los Anđeles (telo joj je bilo prepolovljeno u struku, a lice tako isečeno da je odavalo utisak jezivog cerekanja). I dok ova Elrojeva knjiga važi za remek-delo kalifornijske škole "grubog i žestokog američkog krimića", de Palmina filmska verzija je omekšana, puna kompromisa, dobrim delom ozbiljno pati od manirizma, od de Palmi omiljenih Hičkokovih citata i opštih žanrovskih mesta. Ima naravno i veoma dobrih deonica, kao što je scena holivudskog probnog snimanja Beti Šort u ulozi Mie Kiršner.
Njena sudbina je stožer čitavog filma. Šortova je htela da postane glumica zbog čega je napustila roditeljski dom i nastanila se u Holivudu. Poslednji put je bila viđena živa u losanđeleskom hotelu Baltimor gde je navodno trebalo da se sastane sa nekim muškarcem. Nađena je mrtva i unakažena, a o celom slučaju se malo zna. Njena zagonetna smrt oduvek je izazivala pažnju javnosti i "čačkala" maštu žute štampe pogotovo što se znalo da je Beti Šort rođena sa genitalnim defektom zbog čega nije mogla da ima normalne polne odnose. Poznato je da je često zalazila u kalifornijske noćne klubove, navodno je volela muškarce u uniformama, da je poznavala Merlin Monro, te da se uglavnom oblačila u crno zbog čega je i dobila nadimak po kojem je ostala poznata. Film "Crna Dalija" za distribuciju u našoj zemlji već je obezbedila distributerska kuća Taramaunt.
Još jedan holivudski film prikazan je van konkurencije na samom festivalskom startu. "Holivudlend" Alena Koultera, sa Adrijanom Brodijem i Benom Aflekom u glavnim ulogama, po svom žanru je takođe "noar" krimić koji se temelji na istinitoj priči i po mnogo čemu je sličan "Crnoj Daliji". Trideset godina pre nego što je filmski Supermen Kristofer Rivs pao sa konja i ostao nepokretan, pronađen je mrtav njegov prezimenjak – televizijski Supermen, glumac Džordž Rivs. Te 1959. veoma popularan Rivs misteriozno je stradao od samo jednog metka. Policija je slučaj rešila kao samoubistvo ali su se veoma brzo pojavile i prve sumnje u ovakav ishod. Filmska i televizijska karijera nekadašnjeg boksera i muzičara koji je svoj najveći filmski uspeh doživeo kada se nakratko pojavio u filmu "Prohujalo sa vihorom", temeljila se na njegovoj ljubavnici, osam godina starijoj Toni Maniks. Njen uticaj je proizilazio iz moći njenog supruga Edija, generalnog direktora holivudskog studija MGM-a koji je od Rivsa stvorio prvog Supermena i obezbedio luksuzni životni stil. Međutim, pošto je Rivs raskinuo sa svojom matronom postojala je mogućnost da mu je Edi Maniks poslao plaćenog ubicu. Ovako se pričalo po Holivudu, jer je Edi Maniks pre uspešne direktorske karijere bio gangster iz Nju Džersija, osumnjičen za nekoliko ubistva. Ni misterija Rivsove smrti nikada nije rešena te i ova detektivska priča ostaje otvorena...
Viđen je već i prvi azijski film iz takmičarskog programa. Reč je o filmu "Sindromi i vek" tajlandskog reditelja Apičatponga Virasethakula ("Tropska bolest"). Film je posvećen autorovom ocu, lekarima i bolnicama u kojima je reditelj sa ocem provodio vreme, i prati desetak likova: doktora, pacijenata i medicinsko osoblje. U najkraćem, tajlandska verzija "Klinike Švarcvald". Film na ivici eksperimenta.
U programu "Horizonti" prikazan je dokumentarac "SAD protiv Džona Lenona" u kojem su na uzbudljiv način prikazane Lenonove godine života u Americi, od paljenja ploča "Bitlsa" 1966. do njegovog ubistva ispred kuće u Njujorku...
I ovaj film je jedan od onih koji treba da pokriju "najširi spektar filmova, reflektirajući kroz 1400 ponuđenih naslova što je moguće više filmske različitosti", kako je to u predgovoru kataloga napisao direktor Venecijanskog festivala Marko Miler. Tako je ukazao da smatra da njegov ovogodišnji izbor miri žanrovski sa elitističkim, holivudski sa azijskim, glamurozni sa umetnički hermetičnim filmom. Neka mu bude. Mada, promešati holivudski paket zvezda sa eksperimentalnim filmovima Tajlanđana, Koreanaca ili Japanaca i nije neki "kunst". Najbitnije je da Venecija, kao nekadašnja Meka za istočnoevropske filmove (uključujući i ruske), sada ne postoji. Filmskom istoku biće opet najsigurnije u okrilju Berlina i njegovih "medveda".
Dubravka Lakić
[objavljeno: 04.09.2006.]
