Izvor: Politika, 25.Mar.2015, 23:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Hladni rat i čovekov mir
Dokumentarac „Crvena armija” kao uzbudljiva priča o najmoćnijem hokejaškom timu svih vremena, moskovskom CSKA i oda čoveku, životinji i prirodi koje Vladimir Perović stapa u jedno biće u filmu „Eoha”
U obilju zanimljivih i važnih filmova na 62. Beogradskom festivalu dokumentarnog i kratkometražnog filma mnogo je i onih koji bi se u nekoj drugoj zemlji sa lakoćom našli i na redovnim bioskopskim repertoarima. Sa Srbijom to još nije slučaj, baš kao što još nije >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << slučaj da filmski urednici ovdašnjih televizijskih stanica agilnije koriste tu izuzetnu priliku da baš na „martovskom festivalu” kupe i po koji dokumentarni ili kratki film za svoje programe, jer TV gledalaca za ovakvu vrstu filma ima. U znatnom broju.
Jedan od dugometražnih dokumentarnih filmova koji mogu da zagreju i bioskopsko i televizijsko gledalište, bez sumnje je i „Crvena armija” američkog dokumentariste Gejba Polskog (prikazan na prošlogodišnjem Kanu u zvaničnom programu van konkurencije), uzbudljiva, složena i inspirativna priča o najmoćnijem hokejaškom timu svih vremena – hokejaškoj reprezentaciji CSKA iz Moskve. Ovo je i priča o pravom hladnom ratu koji se odigrao na hokejaškom terenu između dve najmoćnije sile sveta – Amerike i Sovjetskog Saveza, ali i priča o Vjačeslavu Slavi Fetisovu odbrambenom igraču koji se suprotstavio moćnom sistemu i započeo promene za generacije Rusa (bio je i Putinov ministar sporta od 2002 do 2008).
Gejb Polski upravo Slavu Fetisova koristi kao svojevrsnog vodiča i kroz film i kroz istoriju jednog vremena, jednog sporta, ali i kroz istoriju jedne ideologije koja se personifikovala upravo u timu CSKA. Te godine 1979. Sovjetski Savez je započeo dugi rat u Avganistanu, u Velikoj Britaniji na vlast je stigla Margaret Tačer, samo godinu kasnije u SAD vlast je osvojio konzervativni holivudski glumac Ronald Regan i to upravo zahvaljujući kampanji u kojoj je zastupao tvrdu spoljnu politiku nazivajući SSSR „imperijom zla”. U tim trenucima kada je bioskopima zavladao popularni film „Ratovi zvezda”, u stvarnosti je začet novi američki raketni program pod istim nazivom. I nova trka u naoružanju je počela, a hladni rat počeo je da ulazi u svoje treće, tada se smatralo i finalno poglavlje.
Hladni rat se nije vodio samo na političkim terenima. Vodio se i na hokejaškom terenu. Bez milosti. Hokej je tih godina bio jedini kolektivni sport u kojem su dve supersile bile i uspešne i izjednačene, ali i sport na koje je milionsko gledalište moglo da projektuje i ideološko nadmetanje i da svedoči kako je bar na ovom polju socijalizam pobeđivao. U tom razdoblju moskovski CSKA je redovno pobeđivao najjače američke ekipe, a osvojio je i 13 evropskih kupova. Bili su to sovjetski „nesalomivi”. Nije bio važan samo rezultat, već i sveukupna sovjetska igra, maksimalne kombinatorike i pasovi, koja je služila kao ogledni primer ideologije u kojoj se individua apsolutno podvrgava kolektivnom delovanju. I tako, sve dok se ideologija nije urušila.
Film „Crvena armija” na svetlost dana iznosi i silne detalje o individualnim sudbinama i igrača i trenera (Anatolij Tarasov, a posle i Viktor Tihonov), ali i o sudbini zemlje koja se raspadala. Gejb Polski sve to beleži, baš kao što beleži i najveći apsurd. Od maestralne hokejaške igre članova tima Crvene armije, od najboljeg proizvoda sovjetskog komunizma osamdesetih godina prošlog veka, na kraju je najveću korist imao jedan američki hokejaški klub! Ovaj izvrstan i uzbudljiv film na festivalu je prikazan u međunarodnom programu „Reflektor”.
Svaki prilježniji gledalac „martovskog festivala” uočiće i jedan pravi raritet. Filmovi vrsnog dokumentariste i profesora filma Vladimira Perovića koji stvara na relaciji Crna Gora – Srbija, takmiče se u čak tri kategorije u dva programa.
Iz filma „Eoha” Vladimira Perovića
U selekciji domaćih filmova „Dvorište” takmiči se njegov srednjometražni dokumentarni film „2 & 2” (52 minuta) u kojem suočava i zbližava umetnost i život, kroz priču o umetničkom fotografu Božani Marinček i njenom suprugu Danilu koji zaviruju u živote beskućnika, ljudi na rubu egzistencije. S jedne strani su ljudi koji se snalaze za život preturajući po kontejnerima, sa druge intelektualci u hladnom umetničkom okruženju, a Perović postavlja i pitanje da li objektiv foto-aparata može da se izdigne i iznad svoje osnovne funkcije – funkcije hladnog posrednika između dva sveta.
U kategoriji kratkometražnog dokumentarnog filma u programu „Dvorište” Perović se takmiči i sa veoma inspirativnim dokumentarcem „Lepi vazduhovi” u kojem autor „hvata” Tibora i Julišku, bračni par koji je svoju slobodu i svoj mir pronašao daleko od ljudi – u divljini Deliblatske peščare. Perović nam zbori i o tome kako život i daje i uskraćuje, blagosilja i proklinje, a na primeru ovog bračnog para pokazuje i kako život može biti i čistiji i uzvišeniji kada se živi skromno. Često na rubu egzistencije, daleko od histerične civilizacije.
U programu „Vidici” u kojem se takmiče filmovi iz regiona, Vladimir Perović se takmiči sa kratkometražnim dokumentarcem „Eoha” crnogorske produkcije. Ovo je još jedna u nizu dragocenih Perovićevih filmskih oda čoveku, životinji i prirodi koji se stapaju u jedno biće. U kratkoj priči o čuvaru koza i njemu poslušnim kozama koje samo zvukom doziva i škrtom crnogorskom kršu što pod nebom caruje. Film bez reči, moćne kompozicije svakog maestralno snimljenog kadra.
I „Eoha” je film sav satkan od onog što i inače krasi Perovićevo dokumentarističko stvaralaštvo: lepota jednostavne ideje, a prodornost pogleda nevidljivog i neprisutnog autora, vizuelna maestralnost kao potvrda čvrstih estetskih ubeđenja autora i „preudešena” istinitost smo toliko koliko se je potrebno da se postigne još veća verodostojnost. Izvrsno.
Dubravka Lakić
objavljeno: 26.03.2015.
