Izvor: B92, 21.Sep.2013, 10:31 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Herta Miler: Začarani krug reči
Međunarodna putujuća izložba posvećena dobitnici Nobelove nagrade za književnost 2009.godine Herti Miler pod nazivom "Herta Miler: Začarani krug reči" otvorena je 20. septembra u Univerzitetskoj biblioteci "Svetozar Marković".
Izložba je prvi konkretni čin saradnje u okviru Memoranduma o saradnji između Univerzitetske biblioteke "Svetozar Marković" i Gete instituta u Beogradu koji su večeras pre svečanog otvaranja izložbe potpisali direktori ovih institucija >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Aleksandar Jerkov i Matias Miler Viferig.
"Razmena saznanja sa našim kolegama u Nemačkoj veoma je važna, potpisali smo sporazum o saradnji koji će nam doneti još više događaja kao što je izložba koja putuje iz centra u centar i na taj način vraća Beograd na mapu Evrope gde mi svi u dubini duše verujemo da oduvek jesmo, ali gde nismo uvek i u svakom trenutku pripadali", kazao je Jerkov i dodao da je pomoć Nemačke u takvom procesu više nego dragocena i potrebna.
Prema rečima Milera, raduje to što je saradnja od samog početka konkretna i što počinje izložbom nemačke književnice rođene u Banatu u Rumuniji.
"Za moju generaciju u Nemačkoj srednja Evropa je bila otkriće, između ostalih i zahvaljujući Herti Miler, 80-tih i 90- tih godina 20. veka prvi put smo postali svesni toga da centar Evrope nije na Zapadu, da je središte Evrope mnogo istočnije, upravo u Vojvodini, Banatu, da to područje predstavlja sjajnu mešavinu kultura i jezika", kazao je Miler.
U izjavi Tanjugu on je istakao da je za Gete institut veoma važno ostvarivanje strateškog partnerstva sa centrima znanja i informacija u Srbiji.
Narodna biblioteka Srbije je jedan takav partner sa kojim je potpisan Protokol o saradnji a Univerzitetska biblioteka je posebno važna jer se ovde nalaze uskladišteni biseri znanja.
Prema njegovim rečima, univerzitetske biblioteke moraju da se međusobno umreže, a da bi olakšali taj zadatak Gete institut preuzima posredničku ulogu konkretnim programima, organizuje izložbe, radionice, konferencije i različite druge manifestacije koje im pomažu da se suoče sa izazovima današnjice.
Izložba posvećena književnici Herti Miler jedan je od takvih konkretnih programa, a o tome zašto je odabrana baš ta izložba direktor Gete instituta je ispričao iz ličnog ugla.
Kao mlad novinar 1986.godine upoznao je Milerovu u Rumuniji gde je intervjuisao, tada je znao da potiče iz Banata, gde nemačka i mađarska manjina neguju književnost na svojim jezicima.
"Tada sam na licu mesta doživeo da u Rumuniji pored svega toga postoji i tajna služba Sekuritate, da postoji dikatatura pod kojom ta zemlja pati u tom trenutku, ali tada niko nije mogao da pretpostavi da će Herta Miler 2009.godine dobiti Nobelovu nagradu za književnost ", ispričao je direktor Gete instituta.
On je dodao da je ona specifičan pisac, predstavnik nemačke literature za koju je veoma značajna kao i za svetsku književnost,da pripada nemačkoj manjini u Rumuniji i uspela je da neguje svoj maternji jezik u rumunskom okruženju, formirana pod diktaturom Čaušeska koja ju je zabranila u trenutku kada je uspela da privuče pažnju javnosti u Nemačkoj i na Zapadu.
"Ona svojom biografijom otelotvorava istoriju ovog dela Evrope i stoga je Nobelova nagrada upravo nagrada za ovaj region i važno je da je kao pisca predstavimo ponovo u ovom regionu, da je vratimo ovom regionu", rekao je Miler.
Izložba u Univerzitetskoj biblioteci skraćena je i prerađena verzija izložbe "Hladni ukras života" koja je bila postavljena za "Literaturhaus" u Minhenu i kasnije je gostovala u različitim gradovima u Nemačkoj i inostranstvu.
Kustosi obe izložbe su Luc Ditrih i Ernest Vihner, najpriznatiji poznavaoci Milerove.
Posetioci Univerzitetske biblioteke do 15. oktobra imaće priliku da vide dokumenta i fotografije iz porodičnog vlasništva ove književnice, intervjue za televiziju u kojima govori o vremenu provedenom u Rumuniji i Nemačkoj, o iseljenju, pisanju, o tome šta je pokreće. Izloženi su i izvodi iz akata tajne službe Sekuritate koji svedoče o rigoroznom i neprijateljskom političkom sistemu u Rumuniji.
PROČITAJTE - Herta Miler: Nobel je katastrofa
